"Suze" i suze jednog profesora književnosti 

Još se živo sećam "Politikine" povremene rubrike iz devedestih - "Hrvatski paradoksi". Jer, o svemu onome što se događalo u Srbiji, a o čemu najstariji dnevni list na Balkanu nije pisao, moglo se pročitati u toj rubrici, samo što je mesto dešavanja bila - Hrvatska. Ta "država Danska" je bila odlična, realna metafora (ako nešto što korespondira 1:1 uopšte može da se nazove metaforom) za stanje kod nas.

Izgleda da se stvari nisu mnogo promenile. Hrvatska je, imamo utisak odavde, sređenija država u svakom smislu, ali i ona je opljačkana, prezadužena, korumpirana, a izgleda i njeni političari boluju (i) od Potemkinovog sindroma.

Nije zato čudno što se jedan korenički profesor - "rasplakao" na otvaranju okretnice autobusa u dvorištu škole (OŠ "Dr Franjo Tuđman") u kojoj radi!  Veli - to je nešto najlepše što se desilo u poslednjih pet-šest godina, ne treba im više ni pitka voda (koje nemaju dovoljno), ni dimničar (koga čeka dvadeset dana)!

Ovaj "plač" pred kamerama hrvatskog javnog servisa ipak su mnogi protumačili kao hrabrost, dok se sâm profesor, Ante Kovač, tome čudi jer nije do sada čuo da se neko zbog plača proglašava hrabrim!

 I - ode da zakrpi svoj auto - flasterom.

SREĆNA NAM SVA OTVARANJA U 2012. GODINI, SREĆNE NAM KAMPANJE, SREĆNI NAM IZBORI...
A ZA SREĆNU NAM NOVU GODINU - ŠTA OSTANE!