Ne samo što je doveo na vlast SPS i SNS, nego je Boris Tadić proizveo i Dragana Đilasa kao kvazi-alternativu. I premda Tadić zaslužuje da ubrzo završi na političkom smetlištu, kao još jedan šampion propuštenih prilika, njegova infektivna zaostavština napraviće još puno štete.

Problem nedemokratičnosti i autoritarnosti Dragana Đilasa nije samo pitanje Beograđana kojima je gradonačelnik. Dragan Đilas je i zamenik predsednika Demokratske stranke, a uskoro moguće i njen predsednik. Ukoliko se to dogodi, Srbija će dobiti Dragana Đilasa kao kvazi-lidera opozicije, koji neće biti nikakva demokratska protivteža sadašnjoj vlasti ekipe iz devedesetih.

U svom pismu Predsedništvu DS, Dragan Đilas objašnjava svoje viđenje budućeg opozicionog delovanja Demokratske stranke, kako ona do sledećih izbora ne bi pala "do granice cenzusa". Iz pisma se može zaključiti da za Dragana Đilasa gubitak na izborima nikako ne leži i u "istorijskom pomirenju" odnosno pranju i davanju demokratskog i evropskog legitimiteta SPS i SNS. Za njega ta očigledna činjenica ne postoji, baš kao ni problem korupcije, jer to nijednom rečju ne spominje.

Dragan Đilas predlaže partnersku saradnju sa budućom vlašću i kaže da DS treba da daje kadrove vlasti SPS-SNS. Naravno, sve u cilju opšteg boljitka i napretka Srbije. U tom pismu i takvim stavovima Dragana Đilasa ujedno leži i objašnjenje zašto je on ostao gradonačelnik Beograda, jer je nesumnjivo da njegovi planovi odgovaraju vlasti SPS-SNS.

Previše toga što radi Dragan Đilas je u potpunoj suprotnosti sa osnovnim principima i vrednostima Demokratske stranke, proklamovanih u njenom programu koji ne napisao Zoran Đinđić, kao i bazičnih pravila demokratije, ali i osnovnog kućnog vaspitanja.

Kao gradonačelnik Beograda Dragan Đilas beskrupulozno ugrožava elementarna ljudska prava i slobode. Dragan Đilas zavodi teror nad ugroženim i nemoćnim stanovništvom u svim oblastima koje su pod njegovom gradonačelničkom ingerencijom i sve dokle sežu njegove druge poluge moći. Dragan Đilas zadužuje Beograd i troši novac Beograđana, a da nikome ne polaže račune. Za sve što radi Dragan Đilas ne postoji nikakav nadzor. Dragan Đilas je iznad svakog zakona, ali ih sam rado nameće i brutalno sprovodi.

O svemu tome se glasno ćuti zbog straha od Đilasove odmazde, ali i zbog nemogućnosti da se o Đilasovom nedemokratskom načinu vladanja ozbiljno kritički govori u široj javnosti, budući da su mediji, kako na sve više mesta može da se čuje, ali i uveri, strogo kontrolisani upravo od strane Dragana Đilasa. O tome je govorila i pokojna Verica Barać.

Draganu Đilasu se ne sme dozvoliti da nastavlja dokusurivanje građanske Srbije i ono malo preostalih demokratskih potencijala.

Srbiji je potrebna zdrava opozicija koja će ispraviti greške i štetu koju je napravio Boris Tadić, koja će vratiti Srbiju na program Zorana Đinđića i započeti izgradnju demokratskog društva pozitivnih vrednosti.