Питам се питам да ли министар просвете треба да заступа интерес професора или лекара.  

Још једна (ре)ФОРМА чека прваке, петаке и ученике гимназије – најављена као суштинска промена образовне парадигме, обучени наставници два дана ин виво и један дан онлајн, што би се код нас рекло – увече прелиста, ујутру заблиста. Ко се снађе, снашао се, ко се није снашао зар је и битно, испиши све петице на крају, биће свима потаман. Имамо и нове предмете, звуче сјајно: Језик, медији и комуникација, Појединац, група, друштво, Здравље и спорт, Образовање за одржив развој, Примењене науке, Уметност и дизајн – шта тачно значе, то ћемо видети, а чему служе јасно је свима: куповини социјалног мира. Дакле, те предмете неће држати најкомпетентнији наставници, нити наставници који су имали сјајне резултате, нити они који имају искуства са пројектном наставом, већ наставници који су технолошки вишкови. У предводу: без икаквих критиреријума ка светлијем образовању. Али, да не дуљим, о реформама сам већ много писао, покушавао да учествујем, не вреди.
 

Него, да пређем на ствар, од наставника се очекује да својим радом допринесу компетентности ученика и интелектуалном, емоционалном, социјалном, моралном и физичком развоју детета. То се очекује од свих наставника, па замислите и од наставника географије. 

Стандарди за опште средње образовање засновани су на компетенцијама које треба да омогуће ученицима да успешно одговоре на различите животне изазове у разним животним ситуацијама (образовним, друштвеним, културним, интерперсоналним, практичним, итд). Да би били компетентни да одговоре успешно на такве изазове, ученици треба да стекну и користе различите видове знања, вештина и ставова, тј. треба да развију компетенције засноване на знању. 

Елем, да би ученици били оспособљени за живот и рад, па самим тим и за целоживотно учење инсистира се на међупредметним компетенцијама и сарадњи свих наставника, па и наставника географије. 

Да би ученик поседовао знања, вештине и ставове (да би био компетентан) како би успешно наставио са факултетским образовањем, и да постане на пример лекар – потребно је да активно учешће у том процесу узме и наставник географије. 

Инсистира се да се компетенције развијају захваљујући динамичнијем и ангажованијем комбиновању знања, вештина и ставова релевантних за различите реалне контексте који захтевају њихову функционалну примену. То се постиже сарадњом и координацијом активности више наставника, односно предмета, и иновирањем начина рада на часу (подразумева се и географија). 

Пошто их има прилично, издвојићу само неке од компетенција које и професор географије треба да развије и код будућег лекара, па ако процените да нису важне, ви их избришите. 

Лекар уме да пронађе и асимилује нова знања и вештине користећи претходно учење и ваншколско искуство. Примењује знања у различитим ситуацијама у зависности од карактеристика ситуације и сопствених циљева. Разликује чињенице од интерпретација, ставова, веровања и мишљења; препознаје и продукује аргументацију за одређену тезу, разликује аргументе према снази и релевантности.