Aktuelni su teniski turniri na šljaci, pa mi pade na pamet na koje li sve načine tereni Madrida ili Pariza, kao i stadioni mnogih drugih sportova, podsećaju na arene Antičkog Rima i Grčke. Naravno, ne kažem da su današnji sportisti gladijatori, ne zato što je to milion puta do sada rečeno, već zato što samo po sebi verovatno i ne znači ništa. Kao, po svoj prilici, ni to da je narodu dovoljno hleba i igara.

Šta je istorija, i odakle uopšte potiče. Jedni bi rekli da je pišu pobednici, drugi da su u pitanju istoričari. Sad, da li bi mogla samo da predstavlja faktografski skup pojedinačnih događaja, ili je ponekad i nešto sasvim drugo - širi kontekst u kome se pomenuti događaji odigravaju i tumače. 

Ne, blog nije o njima, nama ili o vama u politici, već je pre o veštačkoj inteligenciji (VI), i to ne o onoj „veštačkoj", već o pravoj - kompjuterskoj. Kao i o tome koliko bi, pored svega ostalog čime je do sada uspela da ovlada, VI mogla da preuzme i nešto toliko blisko ljudskoj prirodi, od sankilota pa sve do careva i faraona - politiku.

„Naši pogledi na svet daleko su superiorniji u odnosu druge zahvaljući jednostavnoj činjenici da je svako nama suprotstavljeno mišljenje pogrešno, čim je suprotstavljeno našem mišljenju."

Kraj godine je blizu, ali i početak nove. Rođendani i svakoliki drugi praznici smenjuju se svakodnevno, obeležavajući nove početke i stare krajeve. Opet, pitanje je koliko je tok vremena u stvari i stvaran, a koliko predstavlja stvar uverenja i konvencije.

U dvodelnom dokumentarcu "How climate made history" autori iznose smelu tvrdnju po kojoj je čitava istorija oblikovana klimatskim promenama. Počev od globalnih, čija se vremena trajanja mere milenijumima, i koje utiču na stvaranje i odumiranje pojedinih vrsta, do lokalnijih, u kojima klimatske preturbacije koje se mere vekovima utiču na masovne migracije, kao i na nastanke i nestanke mnogih civilizacija. Pa sve do onih sasvim sporadičnih, koje jednako mogu uticati na uspone i padove ideologija, izbijanje revolucija, ili u najmanju ruku na snaženje i padove dinastija, ili početke i krajeve regionalnih i svetskih ratova.

Godina 1984. odavno je prošla, zajedno sa Orvelovim turobnim predviđanjima nekakve totalitarne budućnosti. Jer, pre tačno 70 godina objavljena je knjiga "1984", koja se na sreću mnogih ipak nije obistinila. Opet, neki će reći da se "1984" itekako desila, kao i da se još uvek dešava, neretko i na načine koji bi možda čak i samom piscu Džordžu Orvelu delovali neverovatno i preterano. I, na kraju, koja bi stvarno i mogla biti neka od ključnih nasleđa „1984", kao i Orvelova predviđanja koja se u principu možda i jesu upravo najviše i obistinila.

Kasting je proces odabira pravih ljudi za igranje specifičnih uloga. To je kritičan korak u filmskom procesu, jer izbor glumačke ekipe može da vine u nebesa ili da uništi film. Ali kasting nije važan samo u filmskoj industriji, već i u svakom drugom zajedničkom poduhvatu. Bilo da je to sportski ili poslovni tim, kao i društveni ili neki drugi pokret, prava ekipa je esencijalna za uspeh.

Neki bi čak rekli da su različiti pristupi kastingu upravo ono što na kraju i pravi razliku između drugačijih kultura, ideologija i društvenih uređenja. Po njima kasting je 90% uspeha produkcije, bilo da je filmska, poslovna, politička ili bilo koja druga.

Što su istraživači kroz istoriju odlazili dalje, suočavali sa se sličnim prilično interesantnim problemom. Naime, zamislite da ste pustolov koji u nekom 17. ili 18. veku stiže do udaljenih ostrva Tihog okeana, na kojima žive plemena urođenika manje-više izolovana od ostatka sveta. Tada komunikacija i na osnovnom nivou postaje problem - ali, čak i kada su prve jezičke barijere nekako i bivale prevaziđene, svekolike priče o dvorcima i kraljevima, svetlima velegrada i neizrecivim bogatstvima i dalje su udarale u priličan zid nerazumevanja. Sve dok misionari urođenicima nisu počeli da pričaju bajke.

Predrasude u dobroj meri utiču na naše odluke. Sad, sreća je u svemu što su one neretko ograničene na neko naše bliže okruženje. Problem izgleda nastaje, posebno u vremenima masovnih medija, kada i predubeđenja postaju masovna.