[Сваки човек је важан]
мојој куми
Ми се налазимо у свим временима, у свим нацијама, међу свим годиштима и у свим класама. Постоји прећутно разумевање између нас када се сретнемо. Неки кажу да ми представљамо трајну победу настраног човечанства над окрутношћу и хаосом. Хиљаде нас нестају у анонимности, неки од нас су велика имена.
Ми смо „другачији" и ми то знамо. Ми смо биолошки различити и наш нервни систем функционише другачије. Ми живимо аутентичан унутрашњи живот. Ми живимо интензитет. Ми трпимо велики бол, али са малим последицима по наше унутрашње биће. Ми смо способни да уронемо у наше унутрашње богатство и духовност.
Наша посебност је ретка па смо често у немилости јавности и личних мишљења да смо - погрешни. Наша посебност је само још једна од особина као што је и бити висок, леворук или црноок. Она је урођена, трајна и непроменљива.
Изузетно је важно да ми сами прихватимо себе и да нас прихвати окружење. Прихватање нам помаже да се ослободимо осећаја „уврнутости" и изолације. Нама је потребно да нам окружење пружи могућност да живимо оно што волимо, да живимо своју страст.
Какви смо ми?
Обично нас зову „естетама" због појачаних реакција на сензуално задовољство или незадовољство које потиче од чула. Имамо изражену сензуалност и сексуалност. Ми врло рано почињемо да ценимо музику, језик, уметност и бескрајно уживамо у укусима, мирисима, тканинама, звуцима и призорима. Волимо да додирујемо различите текстуре. Осетљиви смо на мале разлике у саставу хране. Понекад уметност може да нас обузме толико да свет за нас престаје да постоји. Ми смо врло свесни стимулуса из околине којима смо стално бомбардовани.
Ми смо врло емоционални: интензивних осећања, екстремно комплексних емоција и јаких афективних израза. Изразито смо способни за дубоке односе, везујемо се за људе, места и ствари. Самокритични смо. Тешко себи опраштамо ако некога повредимо или направимо грешку. На нас у великој мери утичу расположења и емоције других људи. Умемо да живимо туђа осећања и високо смо емпатични. Увек смо свесни својих осећања и често смо у унутрашњим дијалозима и самопроцењивању.
Ми уживамо у покрету зарад покрета и конкретним акцијама. Имамо изражен ентузијазам па често кажу да имамо „вишак" енергије. Способни смо да радимо сатима. Креативни смо и маштовити. У мислима су нам богате слике, детаљна визуелизација, а сањамо врло развијене снове. Волимо поезију и драму. Често имамо бизаран осећај за хумор.
Ми трагамо за истином и жељни смо да разумемо ствари. Ми волимо да решавамо и да учимо како да решавамо проблеме. Волимо да учимо, анализирамо и синтетизирамо. Лако се концентришемо. Способни смо да дуго читамо и имамо капацитете за дуготрајан интелектуални напор. Имамо невероватно активне мисли, радознали смо, страствени смо читачи и проницљиви посматрачи. Умемо лако да заузмемо туђу тачку гледања на ствари, али смо и врло интроспективни.
Ми волимо теорију, размишљање о размишљању и често мислимо о моралу. Често се у мислима бавимо „великим" темама као што су ратови, бескућници или тешке болести. Ми смо више аналитични према себи и другима. Идеја има потенцијал да нас потпуно узбуди и обузме.
Наш пут
Наш пут је тежак. Наш пут је пун бола. Наш пут је испуњен осећањима страха, кривице и анксиозношћу. На том путу смо растрзани унутрашњим конфликтима, увек на граници депресије, оптерећени смо самокритицизмом и осећајем инфериорности наспрам сопствених идеала.
Наш унутрашњи конфликт је знак развоја. Он генерише тензију која нас гура у нову зону развоја. Ми трагамо за „реалношћу вишег нивоа" и често нам је потребна помоћ у томе. Вишезначност свега и самосвесност нас кињи. Интензивне самоанализе и самокритицизам и немогућност да препознамо да имамо границе нас чине потиштенима.
Наш пут почиње као и пут других људи: егоцентризмом, где наша жеља мора бити услишена. Али врло брзо се, као и код једног броја других људи, јављају помешана осећања и контрадикторне идеје у вези са светом. Јављају се контрадикторни нагони. Почињемо да бринемо и о другима, али из жеље за признањем и кроз питање: „Шта ће други људи мислити о мени, ако...?"
И ту почињемо да се одвајамо од света.
Почиње осећање сопствене неадекватности и почиње искакање из норми окружења. Унутар нас почиње да ради морални конфликт између онога „што јесте" и онога „што треба да буде" - и у нама и у друштву. Трансформација која се тада дешава је дезорјентишућа и застрашујућа. И многи се, нажалост, врате.
Дубља криза је за нас позив на даљи развој, иако се плашимо распада сопства, губитка сопствене дефиниције, иако се плашимо да ћемо постати „не-особе". Али наше прошло „Ја" некако изгуби суштину и онда трагамо даље. Тај унутрашњи, немогућ за дефинисање осећај нелагодности, осећај потиштености, чак и очаја нас баци у питање „Зашто се осећам овако?" „Шта сам урадио погрешно?" Та питања су тек почетак.
Онда следи: понор... пустиња... црнило... Притискајућа жеља да се постане неко други од онога што јесмо.
Они који истрају, науче да живе у складу са својим и само својим идеалима. Тада у нама постоји чврст систем вредности и осећај интегритета. Тада смо превазишли агресивност која је раније постојала у нама. Самопотцењивање и осуда других прераста у самоприхватање и прихватање других. Тада смо способни да погледамо на себе и друге објективно и до краја саосећајно. Тада имамо јасну, ефикаснију перцепцију реалности; прихватамо друге, себе, природу; усвајамо спонтаност, једноставност, природност; тада смо проблем-центрирани пре него субјект-центрирани.
Ценимо одвојеност и потребу за приватношћу; достижемо аутономију и независност од културе и окружења. Имамо осећај идентификације, саосећања и привржености човечанству; остварујемо дубоке и суштинске интерперсоналне везе.
Тада се крећемо ка универзалним вредностима, разрешењима унутрашњих конфликта, аутентичности, хармонији, човекољубивости, емпатији према свим живим бићима.
Наш циљ
Наш циљ је продубљење личности, јачање сопствених система вредности, стварање све већих изазова за нас саме и развијање бројних путева за изражавање саосећања. Ми у сваком тренутку имамо осећај како свет треба функционише. Наш циљ је да овај свет учинимо бољим.
Ми смо:
ХИПЕРУЗБУДЉИВИ.
--------------------------------------------------------------
Извори:
Dabrowski, K. Positive Disintegration. Boston: Little, Brown, 1964.
Dabrowski, K., and M. M. Piechowski. Theory of Levels of Emotional Development: Volume 1 Multilevelness and Positive Disintegration. Oceanside, N.Y.: Dabor Science, 1977a.
http://positivedisintegration.com/
http://www.sengifted.org/archives/articles/overexcitability-and-the-gifted
http://giftedkids.about.com/od/gifted101/a/overexcite.htm
http://giftedkids.about.com/od/socialemotionalissues/p/positive_dis.htm