“…..Uveren sam da su najgori pravosudni kadrovi koje imamo najčešće dolazili uz najjače političke podrške, a to će potvrditi svako ko se bavi ovim sistemom ako je dovoljno iskren…!”2007, Miodrag Majić pred I opštinskog suda u Be ogradu

“Mesta se dodeljuju na osnovu lojalnosti ili svojevrsnih kupoprodajnih ugovora onih koji određuju ko će doći na koje mesto i onih koji dolaze na ta mesta”, Glas javnosti 2004

“…Svugde u svetu ministarska mesta su političke pozicije koje popunjavaju politički kadrovi. Međutim, stranke vode računa da to budu ljudi koji imaju besprekorni stručni dosije. Kod nas je sasvim drugačije i trebaće još dosta vremena da taj sistem profunkcioniše. I to je dominantno u svim strankama…. – Ksenija Milivojević, 2004

“Baki Anđelković, generalni sekretar SPS direktor JP PTT Srbije.Dogovor je, pao i da nekadašanji član JUL Srđan Smiljković bude Anđelkovićev zamenik, dok će poslanik G17 Željko Ivanji zauzeti mesto predsednika Upravnog odbora PTT. Čelnici stranaka na vlasti usaglasili su se oko imenovanja potpredsednika socijalista Dušana Bajatovića na mesto generalnog direktora JP „Srbijagasa“, dok je nekadašnji generalni direktor JP PTT i „Mobtela“ Milorad Jakšić kandidat za funkciju predsednika UO JP EPS ili NIS.”, 2008, Blic 

Od 2000.godine, Srbija „gazi“ petu vladu – od Đinđićeve, Živkovićeve, dva puta Koštuničine, i danas Cvetkovićeve. Ne ulazeći u načine dogovora između stranka, predloge i izbore ministara, mnogo delikatnije a i zanimljivije (doduše često tužnije) jeste pitanje izbora članova Upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća, te njihovih direktora i poslovodstava.Vrlo retko se desi da se imenovani član nekog Upravnog odbora „poklopi“ po stručnosti, znanju i iskustvu sa delatnošću javnog preduzeća, a da o drugim stvarima i ne govorimo.Zašto je tako? I kako se uopšte kadrira po strankama? Da li smo svi malo krivi?U svim, ili bar u većini stranaka postoje resorni odbori, timovi ili saveti, podeljeni po delatnostima – ekonomija, zdravstvo, ekologija, saobraćaj, energetika, lokalna samouprava, građevinarstvo... Predsednici ovih tela bi trebalo da budu najviđeniji u struci, od članova date stranke. Obično nije tako, i već na početku su na njihovom čelu ljudi izabrani od strane političkog vrha ili saveta stranke. Najmanje vezani za datu delatnost, a više za princip geografije – opredeljuje se prema tome da li je neko iz Centralne Srbije, Vojvodine ili Beograda, da li je neko na izborima osvojio ovoliko ili onoliko poena, da li je neko našao „sponzora“ ili ne,... Nepisano pravilo jeste da ne sme biti puno ljudi iz Beograda, kako se niko ne bi osetio zapostavljenim!Beograd je centar političkih, obrazovnih, privrednih, kulturnih dešavanja, u kojem je mnogo teže „napraviti ime“ imajući u vidu konkurenciju, u odnosu na npr jedan opštinski odbor, u nekoj varošici. Varošica često broji stanovnika koliko jedna od 17 opština Beograda. Ta neravnopravna selekcija u političkim podelama, dovodi do podcenjivanja kadrova iz glavnog grada, i svakako opadanja kvaliteta. Uzrok je naravno uvek u samom vrhu stranke, jer one posebno vode računa da u njegovom predsedništvu i najvišim organima budu zastupljeni predstavnici iz svih delova Srbije, naravno reći će „legitimno izabrani“, ma šta to značilo. Ti, i tako izabrani predstavnici, na dalje biraju po istom principu - svoje prijatelje, rođake, komšije, mlekare, pekare i apotekare, ljude sa nezavršenom osnovnom školom.... Vlasnici trgovinskih radnji sijalica postaju članovi upravnih odbora nekih preduzeća unutar elektroenergetskih; apsolvent francuskog jezika i književnosti upravlja javnim predzećima iz oblasti prodaje, distribucije i skladištenaj gasa..Sve češće i poslovodni i upravljački organ nekog preduzeća je iz iste stranke, te kontrole nema, jer vrana vrani oči ne vadi.Ukoliko nisu iz glavnog grada, a od neprocenjive su važnosti, jer tu su da upravljaju i rukovode najbitnijim sistemima u zemlji, da od njih naprave lidere (ma koliko godina to trajalo), pa tako ne smeju biti „opterećeni“ tim trivijalnim svakodnevnim stvarima poput stanovanja, prevoza i školovanja dece. Preseljaj i obezbeđenje željenih uslova života su prvi zadatak (od stanova, do zaposlenja za supružnike, školovanja dece....i čega sve ne).Da li je to neki novi fenomen političkih migracija? Ili je to fenomen ko će koga ako ne svoj svoga, ili svoj svome?A gde su tu resorni odbori, sa početka priče? Da li oni služe za predizborne kampanje, popunjavanje sajta, pisanje političkih i ekonomskih programa, koje i onako retko ko čita, a o sprovođenju da i ne govorimo....? Njihovi putevi su već poznati – pojedini će se pobuniti, neki će i dobiti neko članstvo u nekom odboru...neki će napustiti odbore, preći u drugu stranku (ne shvatajući da je sve isto). Neki će se pasivizirati, tužni i nesrećni jer nisu uspeli da svoju želju i energiju dodatno angažuju i naprave nešto dobro za svoju zemlju. Sa druge strane, u pomenute odbore, doći će drugi, novi članovi koji će smatrati i verovati da baš oni mogu poromeniti način i negativnu kadrovsku selekciju...do prvih izbora, a onda se ciklus ponavlja.    

 Logično pitanje svakog ko ovo čita (a tek od skora prati ove kadrovske kombinatorike) jeste kako je moguće da stranke i lideri koji se zaklinju na brigu o zemlji, i stalni rast i napredak, mogu svesno vršiti ovakve selekcije? Odgovor leži u onome ko predstavlja „senku“ stranke - ko je prvi ispred prvog . Taj „prvi ispred prvog“ ima važno zaduženje – on treba da obezbedi finansijska sredstva stranci. Pošto je sve pod velom tajne, to je odlična prilika da se ista ta sredstva obezbede i sebi, prvom do prvog i još po nekom.Toj alfi i omegi, koja postoji u svakoj stranci, upravo odgovaraju neorganizovani, nezainteresovani i interesno postaljeni članovi UO, NO i poslovodstava preduzeća. Sa njima se mogu zaključivati razni poslovi, od uvođenja „prijateljskih“ firmi u poslovanje javnog preduzeća, promena struktura planova troškova preduzeća, putovanja, i drugih privilegija..Upravo takva postavljena lica omogućiće da, nakon samo nekoliko godina od ulaska u parlament, „prvi ispred prvog“ od jedne firme sa 3 zaposlena, postane vlasnik tri firme sa preko 50 zaposlenih, npr..A gde su ljudi, stranka, kompanije, .. ?Selekcija je mahom negativna, iskustvo je prepreka, a znanje smetnja. Oni koji se zaklinju u transparentnost i borbu protiv korupcije, ovim gube bitku.  Ipak o njima treba govoriti. Mogu biti odlično iskustvo, za sve one druge stranke koje galopiraju u istom smeru, po istom utabanom putu.  Najdragocenija roba su ljudi, a potom energija – ali ne u TV duelima, i govorima državnika. To mora biti svakodnevni način funkcionisanja, i strateški cilj za ceo život i budućnost. Ko sebi dozvoli da izgubi ljude, izgubio je budućnost. A ko se na taj način odrekne budućnosti, veliki je istorijski gubitnik.