или 

 Раднички стогодишњи сан

Kao da me je uhvatio proljećni weltsmerhz. Il' su, možda, nuspojave od čaja za prostatu koji mi je als preporučio (i koji baj d usput  - radi pos'o), al sam nešto sentimentOlan ovih dana.

Lako mi oči zavodnjaju. Vjerovatno su tome doprinjele i smrti nekih bliskih osoba koje su se izdešavale u posljednjih  desetak dana, a i neki dobri ljudi, a živi (da, da,  još uvijek toga ima), a rekao bih i da su  moje godine saučestovale u mom sveopštem emotivnom stanju.

Nisam loše, naprotiv...samo sam tako našpanovan u potonje vrijeme.. Nije D mol...E mol je u pitanju, al je isti rimtutituki  posrijedi. Vajb što va(j)bi sjećanja...

 - није Доситеј постао славан по свом животу већ по томе што га је мајсторски описао.
присетих се,ево, док сам у качари крунио кукурузе, неки дан, не тако давне кратке посете Ђенови, наиме, млађа сестра наше Куме венчане удата за италијана обележила је пола века живота тамо завидном журежом у својој пространој вили са баштом