Бавим се децом као школски наставник већ дуго, дуго... Већ 25 година половину и више свог радног дана проводим са децом, у њиховом друштву, у њиховом свету, у њиховим учењима, сазнавањима и откривањима света око нас, и играма гледајући их како расту од малих људи у велике људе ту, преда мном.
И учим ја од њих исто колико и они уче од мене.
А ипак сам данас по први пут сасвим случајно налетео на ово, па реших да то поделим са вама,
Бајковита басна једночинка у три сцене и три слике (јер три пута Бог помаже).
Лица: Сисоје, Мудрица и фамилија, Председник кућног савета, Мој матори, Мој друг, Ласица, Момак, гомила малих будућих ласица, керови и, на крају, што ми и налаже добро кућно васпитање, Лирски Објекат као фил руж ове драматизоване приповести.
Ово објављујем заинтересованом блогопучанству да не бих одговарао на сваку ПП појединачно.
Елем, у недељу је своје гостовање на мојој ауторској опцији почео феликс крул са својим текстом "Да ли је ваше искуство паланачко?"
"Naše iskustvo je palanačko"
"Nema niti može biti promene."
"Znao sam da je umro Tito: on nas je naučio da ništa ne krijemo. On je učitelj otvorenosti." Radomir Konstantinović
Иза седам мора, иза седам гора...
У далекој прекоморској земљи већ дуги низ година живи мој Кум. Редовно се емајлирамо са најразличитијом тематиком мејлова чувајући на тај начин љубоморно оно што нам је заједничко у нашим животима - један другог.