Знамо се

,,Знамо се''  зове се једна листа на овим локалним изборима у мом граду.

Нормалан назив, немам ништа против, бенингно ткиво у политичком телу Србије, показивач да оснивач и носилац листе, мој другар, признати лекар, кум мог кума,  нема негативних претензија ни презирање политичких опонената, човек жељан да унормали градске финансије и пројекте као и све остале градске домазетлуке.

Али, у том и таквом имену крије се можда нетражена и нежељена замка коју ми - стари  политички вукови и  циници - одмах препознајемо као волеј : то је оно што јебе наше коке а није петао!

Јер, знамо се - много добро се знамо, сви ми који смо годинама ландарали и линдрали улицама шумадијске престонице знане као душа модерне Србије. Мислим, није ми сефте, али знате оне сорошевске фазоне ( ко ће ако нећу ја и кад ћу ако нећу сад), тако да морам да вам исприповедам и изогоравам, а ви ако нећете да читате даље слободно кликните на предходно.

У наставку читате на сопствену одговорност.

Дакле, један кандидат, најозбиљнији, професор доктор, клинац док сам се ја бавио озбиљним студентским демонстрацијама које је предводио Драган, да тај, Ћилас, и који је у мени гледао неког свог јунака и испитивао ме како је то бавити се ,,високом политиком''. Волео да сазна све о борби против ауторитарног режима, а данас предводи листу против које се  Драган, да тај,  Ђилас  поново бори и проглашава инструментом ауторитарног режима.

,,Дечко са гитаром, данас дечко са хонораром који га одваја од свих.''

Други, веома озбиљан, ако ме питате, више пута посланик богте, магистар, почео као басаџија на свадбама - колега по бас гитари  Ж. Митровића и Е. Кустурице што уопште није неважно - и који је од мене узимао скрипте за вишу техничку, па после купио седми степен, а најзад купио тај магистериј за који му је ментор био онај кандидат од горе, најозбиљнији, иначе професор доктор, клинац који ме је испитивао како је то бавити се ,, високом политиком''

Тај, други, познат је по изјави да је он ,,најбољи фрајер у граду јер му се све рибе свиђају''.

Трећи, кандидат најозбиљније странке на државном нивоу, која је отела све ресурсе старе државе,  по речима другара из његовог одељења - једва је завршио школу, ако је то некоме уопште битно.

Даље, најпоштенији опозиционар у граду, човек који је потписао, јавно код нотара, да неће са владајућом странком у власт, двехиљадите године је прешао са Веркове, губитничке,  листе у једну странку ДОС-а, по речима писца ових редова који му је потписао приступницу. 

Да постане шеф у једном предузећу!

Али тад није било нотара :)

Остали - дошљци и небитни који лижу свакакве ствари не би ли постали грађанисти и достојни пажње Миће Поњаве, који је сам себи дао надимак Турчин, (јер лепше звучи), кажем, нису достојни пажње.

Шта рећи?

Нисмо ми најгори.

Она финска, бивша, Сана Марин, шта је са њом? Курвењак vulgaris.

АналЛена Бербок? После Конрада Аденауера, Вилија Бранта, Ангеле Меркел... Била је сиромашна студенткиња, јбг.

Тереза Меј?

Бабомркач Емануел?

Падавичар Џо?

Правда за оне моје корумпиране и никакве, вратите ми их, какви год да су - моји су.

Јебо им ја матер!