Да не бих био бијело дугме да се мала не би закопчавала у ме, јер онда хоп-цуп поскочићу, другу цуру пољубићу и рећ' ћу јој јеси л' мала љубила до сада док твоју слику у торбирбици носим дико да не види нико...
И зато, пожурите, коњи моји... Одосмо у планине док липе цвату и пун је мјесец изнад Босне.
Па онда пљуни и запјевај, моја Југославијо!