Fašizam , Harold Pinter i Maratonci

Poslednjih meseci bio sam učesnik showcasova u Krakovu,Jerusalimu i Saint Petersburgu i odgledao pedesetak predivnih bendova i solista.
Naravno pored koncerata obišao sam i značajne spomenike kulture ali i slušao nikad zaboravljena sećanja stradanja u poslednjem svetskom ratu. Krakov ima najstrašniju priču sa jednim milionom jevrejskih

Nasim ljubiteljima tenisa Hjuston je mozda interesantan jer je tu Slobodan Zivojinovic osvojio svoju jedinu titulu. Americki ljubitelji medjutim na ovaj Teksaski grad I na '2012 Mens Clay Championship' turnir koji se ovde u Hjustonu juce zavrsio mozda gledaju malo drugacije jer se ovde istorijski pojavljuju svi najjaci americki teniseri, u pripremi za deo sezone koji se igra na sljaci.

Jedna od malih tradicija na ovom turniru je da pobednik -- a ponekad i ceo njegov tim -- skace u bazen posle pobede. Posto se turnir odigrava u privatnom klubu koji veliki deo poseda drzi zatvorenim za javnost cak i u toku ove teniserske nedelje, probijanje kapije i odlazak na bazen daje dodatno nesvakidasnje uzbudjenje.

 

Draga moja,
Čitav dan sam tumarao po gradu. Zgrade postrojene kao vojska posmatrale su me strogih lica. Svaki čas zastajao sam i zagledao da li mi je sa odelom i cipelama sve u redu. Ne znam odakle ta nesigurnost kada slutim da me neko gleda. Ponekad više obraćam pažnju na tuđa očekivanja nego na svoje želje, a to je baš mučno i uvek me sneveseli. Zato sam rešio da ja posmatram druge i krenuo u pohode bečkim muzejima.
Naravno, bila si uz mene.

Pre desetak godina sam se negde u Africi truckao Landyjem 110 zemljanim putem koji kao da je utabavan ratrakom za sneg. Tokom vožnje sam primetio tragove oštećenja na prijateljevom Zeiss dvogledu i upitao ga za starost istog, na šta se on okrenuo ka supruzi da je upita: ‘Kad smo ono beše bili taoci u Etiopiji..?'

Nedavno sam nešto čitao o Zelenoj revoluciji nakon Drugog

Druge ili trece noci na Korzici probudila sam se pred zoru. Ustala sam i provukla se ispod metalne zaluzine na terasu. Svetlost je pristizala iza jednog venca stenovitih brda, i vazduh je sumio tihim glasom vetra i mora. Polako su se budile ptice. Lezala sam u ligestulu i gledala u par dalekih eukaliptusa kako povijaju dugacke vratove na vetru. Uspela sam da uoblicim jednu misao tog jutra: drvece spada u najfiniju, grandioznu arhitekturu Prirode - sa njima je postigla savrsenstvo. Pola sata kasnije obukla sam se i izasla najtise sto sam mogla.

Na plazi su ljudi bili retki. Neki su setali, neki drugi su vredno pripremali baste i ligestule za taj dan. Svako mi je pozeleo ‘bon jour', i ja njima. Hoda se tik uz ivicu mora, po vlaznom pesku. Ljudi koji dolaze u susret ostavljaju tragove koje talasi brzo obrisu.

Dok muž kod kuće čuva dete, žena na poslu piše blogove!

Evo i linka na tekst (po službenoj dužnosti :))

U dubinama potpalublja tavori još jedan biser... malko je nepravilan - ne ume da postavlja slike kako valja - često su mu ogromne, a tekstovi dugački no to mu daje posebnu draž.

fender_bender

 

I ima prelep avatar. :)

 

Tunis, kao i sve arapske zemlje, raj je za ljubitelje cenjkanja i majušnih radnji punih svega i svačega...

U poslednjoj sceni prethodnih beleski srela sam se sa Santa Anom. Pustinjski vetar, topao, bez traga vlage u sebi - sto joj podize ugled u mojim ocima, jer su daleko zedniji oni u pustinji, pocev od peska do kaktusa i skorpiona, i vlaga se ne sme iznositi, prosto je nepatriotski - ona donosi svoje pustinjsko nasledje i folklor obali Pacifika. Verovatno je odgovorna za brojne pozare po brdima Kalifornije, ali to ne radi namerno, takve stvari spadaju u prirodne cikluse, dok piromani ne znam u sta spadaju. Santa Ana me je osvojila na prvi dodir i podigla broj mojih omiljenih vetrova na 2. Prvi, i dugo vremena jedini, je bio Povetarac, vetar za decu. Celu familiju vetrova mrzim zestoko, zaslugom Severnog Kanadskog Vetra zvanog The Arctic Brute.