Glumica je više od žene, glumac je manje od muškarca (Oskar Vajld)

1. Za mnoge je jun - Gay Pride Month, odnosno vreme održavanja Parada ponosa, širom Evrope i sveta.

U Hrvatskoj su upravo održana dva takva hepeninga (u Splitu i Zagrebu; smejao sam se kada sam čitao jedan komentar Borisa Dežulovića na tu temu), a ovih dana parade se uveliko održavaju u još nekim susednim zemljama (Austrija, Madjarska, Bugarska). Takodje,

                     edit

/Plodovi “ljubavi” u okruženju...

Ovo S-M nije sado –mazo...

I

... ako je neko pomislio, ne bi ja tako nešto, sram ga bilo ko pomisli…na tako nešto, iako … S-M !! zgodno je za kombinaciju …slova, a i odražava pravo staanje ( neću staviti r umesto t) na terenu. onoga što se dešava što rade raznorazni, kakvi su to umovi..

To je S -svinjski, (po preporuci SZV bivši ( ex,) a sada M -meksički, onako zvučnije je, Ne znam samo da li će sada Egipćani, koji su najavili pomor oko 400000 svinja,

Autori: Alselone (pisao ćirilicom) i Libkonz (pisao latinicom)

Колико год да си се најео „остале" хране, увек може да стане један тањир паприкаша.
- Локална мудрост

На једном од скорашњих блогова блогодомаћин је поделио са мном мудрост да се рибљи паприкаш не једе у месецима који у свом називу немају „р". Пало је ту пар ПП-ова као и договор да напишемо

Opšteprihvaćenoj tezi po kojoj je obuzdavanje i porobljavanje nagona jedan od pred/uslova (postojanja) civilizacije - Marina Abramović suprotstavlja umetnost zasnovanu upravo na oslobađanju i artikulisanju istih. Umesto da ilustruje ili prikazuje - ona deluje i preobražava. Kao u reality programu, umetničin život - kroz postojanje (postajanje) umetnošću - istovremeno postaje povlašćeni prostor i javno dobro. Frustriranom pojedincu današnjice Marina pruža ogledalo. Kroz prelamanje ličnih (individualnih) i kolektivnih (istorijskih) trauma i identiteta, njeno telo samoostvaruje se kao multiidentitetsko telo današnjice: pored toga što je artističko (istorijsko-umetničko) to telo istovremeno je i socijalno (političko i ideološko) telo. Njeno telo postaje javno telo.

Da je Stiv Džobs nekim srećnim slučajem danas živ, i da je gledao ovaj film o sebi samom, verujem da bi prvo dao otkaze svima koji su ga realizovali, sa izuzetkom govornika u filmu jer oni ne snose odgovornost zašto je film urađen više kao prosečna dosadna reportaža a ne kao dobar dokumentarni film o čoveku koji je, malo je reći, imao uzbudljiv život i veliki uticaj na tuđe živote. Te je svojim, dakle takvim životom i radom, stimulisao stotine hiljada ljudi da krenu sličnim putem ili da, bar, kupe neki od njegovih proizvoda. Ovo drugo, nakon što je raširio svoju industriju van kompjutera, znači na sve druge oblike komunikacije: Iphone, Ipad, Itunes… praktično je nemoguće i zaobići. Tako da se korisnici opredeljuju da kupe sve.

Mozaik u Sevilji                                       Arhimed zamisljen

Legenda kaže da je Arhimed iz Sirakuze (287-212. p.n.e.), ulazeći u kadu da se kupa, i posmatrajući kako se nivo vode u kadi prilikom njegovog

u Novom Sadu (ul. Vase Stajića 1)

12. oktobar (19 h) - 8. novembar 2011.

Autor i kustos: Nebojša Milenković

Emotivna istorija čoveka sačinjena je od malih, intimnih priča. Ako je desakralizujemo i lišimo pretenzija da daje odgovore na tzv. krupna, istorijska pitanja - shvatićemo da umetnost jeste univerzalna ljudska aktivnost, u podjednakoj meri u kojoj su to, recimo, uzimanje hrane, spavanje, vođenje ljubavi, čitanje, disanje i tsl.

 J. Radić, Slika 2001.

O buretu piva 

Kako odrati kožu sa koga – čega.



Vrućina traje, atmosfera se usijala, prosto nameće teme.
 Ne samo da vapimo za dobrim i praktičnim recepisima, makar iz kujne prvih, drugih i inih dama, neg nam tek sad onoliko fale i ljudski resursi.


Kolege, pred nama je ozbiljno vreme koje od nas zahteva i maksimalno lično angažovanje. 


 "Tekstovi Smaka su idiotski. Čak mislim da je idiotski blaga reč. Da ne navodim sada primere, previše ih ima."

Diskusija na jednom blogu potakla me je da napišem par riječi i na ovu temu jer sam sasvim svjestan da među ljubiteljima i slušaocima (jugoslovenske) muzike postoji taj jedan, moram priznati, ruku na srce, dosta nepravedan i prenapuhan "mit o glupim tekstovima Smakovih pjesama" i potaknut jednim bestidnim komentarom (uvodni citat) jedne pretenciozne muzičke neznalice koja će, za razliku od Smaka - po svojim muzičkim djelima i uticaju na brojne pa i na svjetskom nivou značajne muzičare [poput Bojana Zulfikarpašića koji je kao pijanista dao možda najbriljantniji tribjut zvuku Točkove gitare i muzici Smaka na svom albumu "Xenophonia" (Label Bleu, 2006.)  u kompoziciji "Wheels" svirajući klavijaturama, potpomognutim gitarskim efektom distorzije, temu malo poznate ali među vrsnim muzičarima itekako poštovane i znamenite Smakove kompozicije "Maht-Pustinja" sa albuma Zašto ne volim sneg (PGP RTS, 1981)] trajno biti zabilježena u istoriji jugoslovenske i srpske muzike - ostati u muzičkom smislu upamćena samo u okviru svoje porodice i bliskih prijatelja (što je naravno za svako poštovanje ali nije opravdanje da se ostavljaju krajnje pretjerani, zlonamjerni komentari na račun radova zaista legendarne grupe). Naravno, srdačno ga pozdravljam i zahvaljujem mu što me je "inspirisao" da napišem ovaj tekst i nadam se da će, ukoliko ga bude čitao, proširiti svoja skromna znanja na tom planu.