Ja spadam u onu grupu ljudi koji smatraju da je muzika apsolutno neophodan sastojak njihovog života. Moja najbolja terapija je muzika...i po neki film. Sećam se dana kada sam bila zaposlena kao kancelarijski pacov koje nikako ne bih mogla preživeti da nije bilo muzike oko mene. Ja sam jedna od onih koji se bude i ležu uz muziku i ništa mi ne smeta da muzika svira i dok spavam. Ja lično pokušavam da ne slušam radio jer se izlažem opasnosti da mi neki

3.avgusta 1997 se na ulicama Lagosa okupilo vishe od milion ljudi da poslednji put oda pochast najvecem muzicharu Nigerije svih vremena Feli Anikulapou Kutiju, ocu Afrobeata i po mishljenjima mnogih najvecem revolucionaru medju muzicharima, koji je svoju revoluciju vodio oshtrim tekstovima i divljim ritmovima Afrobeata. Ubijen je AIDS-om tom opakom boleshcu koja je do sada odnela na milione zhivota u Africi

Al' da krenemo redom...

Ozloglašeni "Shankill Butchers" harali su Severnom Irskom sedamdesetih godina prošlog veka. Grupa Alsterskih dobrovoljaca, koja se suprostavljala organizaciji IRA, zapravo nije bila ništa bolja od njih, nama mnogo poznatijih terorista!

Šta više, njihova ozloglašenost i metodi s kojiim su se obračunavali s svojim neistomišljenicima bili su najgora zverstva koja je teško i prepričati. Ali, krenućemo redom, jer je to zapravo veoma

okkervil river

 "It is rock n roll! It is not T.S. Eliot"

(Will Sheff, Okkervil River)

Ne mogu više da podnesem ovu politiku. Gde god da se okrenem samo jedna tema dominira u raznim oblicima - politika. Malo Kosovo, malo EU, malo kandidati, malo izbori, malo izdajnici.

Jutros,

   ..novog vala.

 Feral tribune 1993 :
“…Mene su zabranjivali i krali mi novac da bi se od toga snimala "Crvena jabuka". I tko im sad sluša tu njihovu "Crvenu jabuku"?! Eto im, Što su tražili, dobili su.
  Ma čuj, dobro, ozbiljno govoreći, bilo je tu još dobrih stvari. "Parafi" i "Pankrti" bili su dobri. Imao je "Haustor" dvije pjesme, Mlinarec je imao dvije, Arsen Dedić isto dvije-tri. "Film" je imao dvije do tri dobre stvari, ali fakat ja sam ih imao šezdeset dobrih.
Jebi ga, dao sam sve. Sve emocije,

Ne znam šta drugo da kažem nakon gledanja ovog snimka, osim naslovnih reči :) E da, hvala Tzobetu što mi je sa Tihog Okeana poslao ovaj snimak i ulepšao današnji pakleni dan u Srbiji, u kome su me po ko zna koji put vratili sa ulaza jedne ambasade. Danas je 22.08.2007. godine i ja se zajedno sa hiljadama običnih gradjana ove zemlje i dalje ponižavam prikupljajući nenormalnu dokumentaciju da bih dobila običnu vizu.

Kada je Encyclopedia Universalis za potrebe dnevnika Le monde 1988. godine organizovala anketu o ljudima koji su najviše uticali na francusko društvo, na prvom mestu se našao general De Gol. Na drugom mestu se našla Dalida.

U Parizu, 1997. mali trg na uglu ulica Giradon i Abreuvour na Montmartru, proglašen je za Dalidin trg, na kome se nalazi bista u prirodnoj veličini.

U čast Dalide je 2001. godine u Francuskoj puštena u prodaju marka s njenim likom.

Četiri godine kasnije bila je premijera dvodelnog TV filma "Dalida". Film je izazvao različite reakcije.

Ove godine se navršava dvadeset godina on njene smrti.

Od 11. maja pa sve do septembra 2007. u Pariskoj Gradskoj većnici traje izložba Dalidine garderobe i do sada neobjavljenih fotografija.

Ko je bila Dalida?

Prošlog četvrtka u Studentskom kulturnom centru održan je antologijski koncert - „Battle of the bands".

Tada su na muzičku scenu Srbije (ali i šire), na velika vrata stupila četri romska hip-hop benda: BBC, Crazy Steps Crew, Flying Crew i URAN (u okviru koga nastupa grupa Mystic MC).

Bio je to jedan od muzičkih događaja za pamćenje jer je romski hip-hop pokazao svoju punu snagu i kvalitet. Bio je to dan kada je na mejn-strim scenu stupio svojevrsni romski novi talas u hip-hop muzici.