Posvećeno blogerima koji su zabrinuti zbog hiperporukcije postova s ove adrese, a koja neumitno dovodi do erozije kvaliteta, diverziteta, introspektiviciteta i drugih vedeta bloga B92.

 A fino piše u kategorijama - eksperiment u blogovanju

 (eksperiment može da znači iskoraku vezi forme, sadržaja, pa i pravila bloga)

Ovo su "neredovni" , polu-blogovi, više ko audio pauza između normalnih tekstova, nego fullsadržajni post.

Ko hoće - svrati da posluša i produži dalje. Ko neće, samo odmah produži dalje. Easy as that...Ko džuboks blog. A ujedno posluži i kao terapija za one koji uvijek imaju ništa da kažu, a najmanje na samu temu... Njima je ionako svejedno o čemu je post. Univerzalni troleri

(Naslov editovan posle uocene greske - hvala Blogovatelju) 

Elem, jucer mi je bio rodjis - pardon, prekjuce, vidim da je vec prosla ponoc. Daklem, bio mi rodjis i onda mi dete odnekud nabavi karte da idemo da gledamo PIL t.j. Dzoni Rotena na Uscu. Doduse, to je vise bio poklon za Zmua, on je veliki fan, al' ne bunim se. Kad dobijes karte na kojima pise "Besplatan primerak, preprodaja zabranjena", lepo kazes "Hvala" i otperjas na koncert. Iako ih dobijes 20 minuta pre vremena zakazanog za nastup grupe koja te zanima.

Ne bih otvarao novi post da ne smatram (skroz subjektivno) da je ova traka  vrijedna 4 minuta pažnje.

Steppers ritam na 86 bpm,  (sporo i brzo). A na bas liniju sam ponosno poseban . 

 Stepping Step Surfers

Prvo što sam naučio

sa četiri godine bilo je protegliti se po buđenju

trik koji sam video od Une,

našeg nemačkog vučjaka.

Usvojio sam i usavršio pokret i onda pokupio što šta drugo

ali je tegljenje ostala primarna stvar

Tako bih započinjao dan

Bilo je neke radosti u tome

Pružio sam noge van kreveta

Raširio ruke i počeo da se izvijam

računajući kako sam konačno odspavao punih osam sati

Onda sam počeo da urlam

i uplašio psa

oteravši ga iz spavaće

Don' Worry - Be a Warrior

Hey Joe, Where Are You Running? 

Yes

1.11.2013.

- Policija ide, Pakistanci beže!

Ja niti hoću (99,99% sam siguran da neće ništa da mi 'tupe'), a niti mogu: nisam u stanju da pokupim svoje stvari dovoljno brzo kao ti ulični prodavci...

- Dobio sam sokić (ili "sokče", po leskOvački) i uzeo ga, iako je jedna baba bila darodavac. Nemam problema sa nekim vrstama ambalaže... ;)

- Na dva mesta već sviraju, pa za sebe biram kraj (tj. početak) ulice. Nikad ne stajem u sredinu. Tako sam uvek radio, a sećam se da sam jednog davnog popodneva, bilo je to početkom devedesetih, u Knez Mihajlovoj izbrojio