Kriza je uzela maha i ljudi počinju da haluciniraju. Ovu su žalosnu nagradu već (mrtve 'ladne) primile glumice koje verujem jesu bile značajne za ovdašnje pozorište poslednjih decenija ali barem nisu bile značajne za ovdašnju političku scenu poslednje dve decenije. Bio bi zaista pravi horor kada bi i Mirjana Karanović mrtva 'ladna zasela u tu meanu samozavaravanja i proračunatog zaborava. Imajmo u vidu sve one situacije u kojima je Mirjana Karanović pokazala kako se poznata i uspešna umetnica nikada i ni po koju cenu ne otuđuje ni svojim radom niti svojim javnim nastupanjem i ponašanjem

 

 

 Ovo je tekst ostavke Saše Radulovića na funkciju ministra privrede Srbije.

Nadam se da mi Saša neće zameriti što sam ga ovde objavila jer mislim da je sad pravi trenutak da se o svemu navedenom u ovom tekstu raspravlja i da ljudi kažu šta misle.

Prošle nedelje, grupa stručnjaka iz oblasti veštačke inteligencije i robotike pozvala je na zabranu ofanzivnih autonomnih oružja (engl. offensive autonomous weapons), tvrdeći da bi globalna trka u razvoju oružja baziranih na veštačkoj inteligenciji (engl. Artificial Intelligence) mogla dovesti do jeftinih robota koji se mogu anonimno angažovati da ubijaju hiljade ljudi. Međutim, drugi kažu da bi zabrana autonomnih oružja bila uzaludna, jer neće sprečiti postojanje takvih sistema i, štaviše, određena robotizovana oružja bi mogla zaista ostvariti bolje rezultate od naoružanih ljudi u borbi, što bi rezultiralo manjim brojem žrtava.

Гост аутор: jursenar

 

 

 

 

 

 

 

     Пред нама је црно-бела фотографија: насмејана и лепа девојка на њој зове се Хилда Дајч. Препланула је од сунца, тако се чини, јер оно просијава кроз длачице на њеним подлактицама. Обучена је с укусом, прикладно за лето и вожњу на палуби брода, и има диван, питом и драг осмех. Допада ми се, и чини ми се да бих с њом имао шта да причам, и с њом из њене младости и сјаја, и доцније, кад сазри или остари. Она и ја се нисмо могли срести: убијена је у Београду пре 75 година у камиону-душегупки. Тај камион био је допремљен у Београд за коначну ликвидацију Јевреја. Одвозио је логораше са Сајмишта на пресељење, наводно, у неки лепши и комфорнији логор, а у ствари на кратку вожњу до Јајинаца. Током ње би издувни гасови из мотора погушили путнике смештене у херметички затворени товарни простор. Није забележен тачан датум Хилдине смрти. Вероватно је угушена међу последњима, крајем априла или почетком маја, јер је била болничарка, и зато потребна концентрационом логору. Ту су сада, на његовом месту, некакви шибљаци и рушевне зграде, и једино висока централна кулa наговештава лепоту некадашњих здања. Пре Другог светског рата око ње био је низ павиљона, и они, заједно са кулом, чинили су прелеп сајамски комплекс, у ком су се одржавале изложбе, концерти, представљала кола, авиони, нова техничка достигнућа. Доласком Немаца београдски сајам, удаљен 300 метара од језгра града, преуређен је у концентрациони логор за Јевреје.

Naučni časopis Computer Science and Information Systems (ComSIS) je uvršten na SCI listu (Journal Citation Reports by Thomson Reuters) za 2010. godinu sa dvogodišnjim impakt faktorom od 0.324. Ovo više i nije baš tako nova vest, ali je svakako veoma važna za našu nauku, a nisam siguran da je medijski adekvatno propraćena (ako je uopšte neko o tome i pisao). 

Šta je impakt faktor?

Svake godine izračunavaju se faktori uticaja (engl. impact factor) za sve časopise koji se referišu u citiranim bazama (Science Citation Index Expanded i Social Science Citation Index) i za sve časopise koji su bili citirani u njima. Na osnovu dobijenih rezultata biraju se novi časopisi ili isključuju već postojeći. Faktor uticaja časopisa je danas veoma raširen kriterijum za izbor časopisa u bibliotekama, kao i za izbor u kom časopisu objaviti rad. Detaljnije o tome kako se računa impakt faktor pogledajte ovde.

Po svemu sudeći, Treći svetski rat imaće obeležja računarskog / kompjuterskog rata (engl. cyber war) ili će možda „samo" početi kao kompjuterski rat, a nastaviti se nekim drugim sredstvima, kad računari i komunikacione mreže ispadnu iz pogona. Da li je taj sukob već počeo?

Evo nekoliko događaja koji mogu da nas ispune nelagodom ovih dana.

Ne znam zašto, ali jedna vic-pitalica iz 1990. godine mi je ostala urezana u sećanju. Tada sam živeo u Zagrebu, a kolega, koji inače i nije bio poznat po pričanju viceva, sretne me jedan dan i kaže:

- "Da li znaš ko je bila najbolja teniserka Jugoslavije pre rata?" - pita to, a oči mu se cakle. Očito je bilo da uživa u mom pokušaju da se setim koja bi to teniserka mogla biti najbolja pre 1941.

- "Ne znam, zaista." - odgovorih ja posle nedugog razmišljanja i nastavih: "Hajde reci mi koja?"

Milan Nikolić

Mitropolit SPC, Amfilohije Radović, ima trideset dana na raspolaganju da odluči da li će uputiti izvinjenje učesnicima beogradske Povorke ponosa po preporuci poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Nevene Petrušić. Ukoliko mitroplit propusti rok, moraće na sud. Biće interesantno pratiti ovaj slučaj.

Mali Srpčići iz Sremskih Karlovaca u Beogradu su obišli ono što je za njihov sistem vrednosti najvrednije i najpoželjnije i što će im najviše koristiti u budućem životu u Srbistanu.

Karlovački osnovci na ekskurziji u Beogradu posetili Cecu u njenoj vili