МАНИПУЛАЦИЈА ЗЛОМ
Још су стари Латини имали пословицу која каже: „Не сме се чинити зло да би отуда произашло добро“. Речено је и: „Зао је и онај који је само за себе добар“ –као и злослутно: „Ако другоме копаш јаму, копај је по своме узрасту
Међутим, историја је препуна баш таквих примера „добра“ где се у име једне идеје, народа, амбиција или освете чине страшни злочини.
И поред тога у историји су постојали неки малобројни периоди, владари и државе који се могу назвати праведним и хуманим или су се бар организовали у том правцу.
Кир Велики (Персија) 576 - 529. п. н. е. је објавио и примењивао прву повељу о људским правима коју су УН превеле 1971. године на све светске језике. Прописао је религиозну толеранцију, укидање ропства, слободу избора професије. На новосвојеним територијама водио је политику дарежљивости уместо репресија и подржавао локалне религије...
Римски цар Хадријан, трећи у низу "петорице добрих царева“ извршио је значајне реформе у Римском царству и утврдио границе. Био је велики поштовалац грчке културе и покровитељ уметности, писао је стихове, вајао и сликао; био је против територијалне експанзије... Међутим Западно Римско Царство касније је постало поприште ропства и крвавих забава – прво је изгубило моралност па потом и царство, не толико од непријатеља колико од унутрашњих недостатака.
Византија - источно Римско Царство је преживело пропаст и сачували ученост и неке људске вредности. Постојала је ЈЕДАНАЕСТ ВЕКОВА и била мост између антике и модерног света. Сачувала је обе уједињујуће снаге Римске империје: римски закон и државно уређење, као и наслеђену античку литературу и хеленску културу и њима додала нову, још снажнију силу поретка – хришћанство (Филип Шерард) и предала их у наслеђе европским народима кад су ови сазрели за њихово примање (Георгије Острогорски). Под изразом „византијски комонвелт” подразумева се јединствена заједница средњовековних народа који су се, упркос разликама у друштвеном и политичком животу, духовно и културолошки развијали под непосредним утицајем заједничке културне традиције и цивилизације Византијског царства.
Остали примери просперитета као што су Холандски златни век (17. век) и Британско Викторијанско доба (19. век) засновани су на трговини робом и робовима (у Амстердаму је у «златном добу» било чак 10.000 бродова за превоз робова), односно освајању Индије и других колонија.
Међутим, баш током та три века већи део света је доживео изузетан раст просперитета. Десетинама векова просечан људски век је био око 30 година, од тада до данас је порастао на око 80 година у развијенијим деловима света. Раније је умирало свако четврто дете, данас свако двестото. Мање је гладних, искорењене су многе болести, уведена канализација, текућа вода, струја...
Али злочини се настављају, чак се чини да «напредују» истим темпом којим се човечанство развија.
Свету не прети опасност од људи који чине зло него од оних који то допуштају. Крајња злоба, патологија или идеолошко убеђење нису нужни како би помогли појединцу да почини бескрајно зло, утврдила је Хана Арент. Дела екстремног зла учинили су појединци који добровољно учествује у активностима криминалног режима, а себе сматрају ослобођеним било какве одговорности за своје поступке, због хијерархијског система и због важећих прописа. Тамо где је режим злочиначки, демонски карактер је непотребан - потребни су само послушност и покоравање закону.
Злочиначки режим је, значи, тамо где хијерархија и закони дозвољавају извршење злочина.
И ту почињу политичке и медијске борбе за интерпретацију – другачија хијерархија и закони су непожељни јер могу да нас угрозе. Ако не врше злочине, они се политички и медијски произведу, подстакну или преувеличају. Жеља за доминацијом и света крава профита (која не сме да слаби већ само да се гоји) то свесрдно прихватају и укључују економију и војску, производећи нове злочине са оправдањем да спречавају управо то – злочине.
Зашто је то тако?
«Апсолутно праведан свет никада неће постојати» - пише Карл Попер. «Неједнакост се може укинути само насиљем, што значи губитак слободе».
«Захтев за потпуном једнакошћу у подели добара је рецепт за несрећу свих» - пише Лешек Колаковски. «Међутим, једнакост у људском достојанству и једнака права и обавезе су захтеви који нас бране од варварства... Различити облици насиља увек ће постојати... Ратови ће се продужавати... због приступа води, обрадивом земљишту или због простора... Људске потребе и похлепа немају граница».
Карл Јунг у својој последњој, тестаментарној књизи, намењеној широј публици „Човек и његови симболи“ пише да човеков ум показује кобну склоност да измишља све савршенија средства за самоубиство. Нисмо научили да обуздавамо властиту нарав, пише Јунг и „ полако, али, по свој прилици неизбежно, изазивамо пропаст“. Психолошки смо неспособни да направимо неопходне политичке договоре, већ се свађамо и боримо за превласт, закључује Јунг.
Постоји и биолошко тумачење да нагон за опстанак и продужење врсте надвладава културну покорицу која се миленијумима стварала. Генетски смо програмирани, од једноставних микроорганизама или биљака па све до сисара и човека. Херберт Спенсер је створио израз “опстанак најприлагођенијих“ (Принципи биологије - 1864), после читања Чарлса Дарвина (Порекло врста - које подразумева природну селекцију). Најкраће: што је моја моћ, сила и власт већа и шира, ја сам безбеднији, а данас томе треба додати: безбеднији сам ако сатрем противнике и постанем још богатији.
Карл Јунг додаје још једну могућност:
„Заборавили смо да се упитамо шта наша несвесна психа (која нам шаље сигнале и опомене) мисли о нама“ – пише на крају поменуте књиге.
То питање се допуњује са питањем:
А шта психа, или Психа, мимо нас, организована на Земљи или ван ње, мисли о нама? Да ли утиче на људски род, колико и како?
Да то није небулоза има више примера:
Постојао је Христ пре Христа – персијски бог светлости Митра који штити људски род и посредује између бога и људи. Нуди светлост и богате плодове, код њега је човек јак и хумани победник. Први Митрин подвиг био је борба са Сунцем у којој Митра побеђује и измирује се са њим. Друга борба била је са дивљим биком, кога убија тек на захтев Сунца...
Митрин култ захватио је цело Римско царство и антички свет. Његови следбеници су били робови, ослобођеници и војници, у другом веку прихватили су га и највиши слојеви римског друштва, у трећем веку је био на врхунцу. Четири римска императора су обнављала његова светилишта, раширена у свим деловима Римског царства, а император Комод је учестовао у његовом слављењу.
А онда свет осваја Христ са истим датумом рођења као Митра – 25. децембар, и са многим сличностима (извор, змија, потоп) кога је славила шачица следбеника. Уместо човека јаког и хуманог победника (човека у коме је очуван биолошки нагон и уграђена хуманост) добијамо грех пре рођења, наду кроз веру и трпљење, а спас и прочишћење кроз огањ, пакао и страшни суд. Цивилизација је заснована на страху и патњи, не на хуманости и победи над злом. Зло је поново и на неби и на земљи...
„На небу, изнад сунца, Константин и његова војска су угледали светлосни крст са натписом „овим побеђуј“. Цар није био сигуран у значење визије док га у сну није посетио Христ и препоручио му да направи војни стег у облику знака виђеног на небу и искористи га у бици. Сутрадан, Константин је наредио да се искује војни стег са венцем на врху у коме се налазила спојена грчка слова Х и Р у виду Христовог монограма. Након тога, цар је одлучио да следи бога који му се указао и окупио је око себе хришћанске свештенике од којих је затражио да га упуте у Христову веру” (Википедија).
О уплитању у људске снове има безброј примера, али је остало нејасно да ли је то Јунгова „несвесна психа“, мождани рефлекси или нечије свесне намере. Остало је необјашњиво како је од свеприсутног бога Митре одједном, по жељи једног императора, наметнут Христ. Уместо хумане цивилизације добили смо цивилизацију грешника која све више тоне у грех, суровост и злочине,
Да ли Некоме био потребан такав људски род? Да ли је људима наметнут свеопшти грех, јер за грешне има мање милости и само је питање манипулације колико ће се у ту немилост унети зла.
Руски писац Виктор Пељевин је, играјући се са причама о стварним или фиктивним парапсихолошким командосима, написао сатирично-гротескну новелу „Операција BURNING BUSH“ - о продору у сан америчког председника Буша од стране његовог наводног „рођака“ Вurning bush-а, „Горућег грма“, односно самог „Свевишњег“, који га наговори да почне ратове у Ираку и Авганистану - јер те ратове нико није добио...
Фантазија, рећи ћете. Међутим, претпоставке једног другог романа о утицају на психу, претпоставке које нису само фантазија већ имају научно могућа објашњења и доказе, свакодневно се догађају.
Записано је да је још Тесла открио фреквенцију и врсту модулације човековог менталног склопа, остао заплашен својим открићем и није је нигде записао. Међутим, то су још читав један век тражили и други...
„... једним делом спектра можданих таласа, кванто-гравитационом телепортацијом, човекове мисли перманетно се преносе у јоносферу... Утицаји се остварају отварањем Ајнштајн-Розенових просторно временских тунела у прелазним стањима свести, пре свега током РЕМ фазе сна...
... Конфликти, међу људима, посебно велики ратни сукоби, моделују и транспонују зло и агресивне мисли и остављају специфичан код у јоносфери...» Пентагон је четири године у оквиру пројекта ТУНЕЛ радио на војној примени таласа можданог спектра и први пут их применио у Вијетнаму 1968. године када је један вод америчке војске директно изложен тим таласима. У селу Ми Лај ти синови поштених фармера, ситних трговаца и занатлија систематски су побили 500 жена, деце и стараца, до последњег живог бића...
...Пројекат ТУНЕЛ је сада у трећој фази. Циљ треће фазе је да се емисије можданих Т-таласа убица и злочинаца најгоре врсте ... сними и преко снажних предајника рефлексијом од Хевисајдовог слоја усмерава на одабране циљеве. Посебан проблем, који стоји пред истраживачима... јесте дозирање количине зла, како би ново оружје имало што ширу примену.“
Последња реченица тог романа може се назвати пророчком:
„Уколико до краја овог века демократски оријентисане власти, у оним деловима света где САД имају своје специфичне интересе, почну међусобне крваве ратове, то ће бити сигуран доказ да је трећа фаза пројекта ТУНЕЛ успешно завршена“ (Војислав Стојковић, SUMMA CUM LAUDE, Народна књига 2007).
„Међусобни крвави ратови“ „демократски оријентисаних власти“ „у оним деловима света где САД имају своје специфичне интересе“ опет се догађају. Једино ово „демократски“ може бити ствар слободне процене и ту се никада нећемо сложити јер свака власт тврди да је демократска и јесте то или није тек у односу на неку другу.
То отвара питање – могућност: да ли је и цара Константина, током РЕМ фазе сна, погодио кодирани низ неких добро усмерених, ванвременских и ванпросторних мисли – одлука и тако уклонио Митриног човека – хуманог победника, у корист Христовог човека - грешника цивилизације засноване на патњи, а не на победи над злом?
Ако би се историја проучила из тог угла верујем да би се открило још сличних примера, који битно утичу на нашу цивилизацију. Ово је објашњење које сам нашао на Википедији:
„Митраизам расте упоредо са Хришћанством али пошто је био ограничен само на мушкарце и на 100 чланова по светилишту знатно је заостајао. Док су се Митраисти трудили бити тајно друштво, Хришћанство је све радило јавно, прихватало оба пола и није било ограничено по броју чланова. Велики ударац Митраизам је примио када је Константин Велики издао Милански едикт 313. године чиме је увео доба толеранције према верама. Хришћанство тада хвата пун залет у свом ширењу док Митраизам стагнира. Митраизам опет доживљава популарност за време цара Јулијана Филозофа који се изјаснио као митрик и био против Хришћанства, због тога су га хришћани прозвали Јулијан Отпадник. Та популарност није била дугог века, трајала је до цара Теодосија Великог и његовог едикта 380. године којим поставља Хришћанство за главну веру, а све друге вере забрањује и прогања их. Митраизам није успео да преживи прогањање од стране цара Теодосија Великог и доживљава пропаст на тлу Европе.
Познати француски филозоф и историчар религија Ернест Ренан изјавио је: „Да је ширење Хришћанства зауставила смртна болест, свет би био Митраизован".
Остало је отворено питање: Да ли неко или нешто манипулише нама: биологија (еволуција природе или неко друго и другачије програмирање), несвесно и непознато у нама, свесна организација типа ТУНЕЛ или неки ванземљски ТУНЕЛИ о којима ништа не знамо, као што ништа не знамо ни о тамној енергији која испуњава две трећине свемира...???