Kad kažeš ne može - na šta tačno misliš?

Ko je ovog čoveka očekivao na ovom mestu?

Serb minister elected next General Assembly head, sign of country’s makeover on world stage

I znači li to da je Srbija ovime počastvovana, ili da je mesto predesedavajućeg GA UN izgubilo na važnosti?

ili

Kako sam ubio Petra Pana 

Mali uvod:
ovaj tekst nastao je pre nekih mesec-dva i nikada nije baš potpuno dovršen. Nekako je uvek nešto falilo i žuljalo, i uvek je trebalo još nešto reći, ali paziti da to nešto ne odvede na stranputicu.
No, onda se pojavio blog "Kriza o'srednjih godina", maestralni rad koleginice Razmišljam, a na sličnu temu.
Pa sam ja ovaj svoj uradak, a kao komentar, postavio kod nje.

I onda odlučio, da ga, ipak, postavim i kao svoj zaseban blog. I to prevenstveno iz dva razloga: to jeste nekakvo bitna faza u mom životu, a za pretpostaviti je da nisam baš izuzetak, koja pretpostavka, opet, vodi i do drugog razloga za objavljivanje: hoće li se još kogod prepoznati u mom ogledalu?

Dakle - Namćor u ogledalu.

Kako čovek postane sve što je kod svog oca mrzeo. 

Bujke, izađi slobodno, nema nikoga

Tu smo samo mi pilići.

Šta hoće pilići? 

Slušajući parole i skandiranje insistiraju na onesvešćivanju, sprečavanju izborne krađe, hapšenju lopova i izvesnom samoubistvu.

Gledajući kako se ponašaju spremni su i na sve vrste subverzija dobrim vaspitanjem, ljubaznošću i veseljem.

Devet puta su pokušali da nam uvale razne krševe: šut, buđave, stare, čudnih formata i od sumnjivog materijala. No naš je mudri Državni vrh uspeo da se izbori za Najbolju moguću ciglu. I eto, kupismo je.

Pa šta reći - čestitajmo jedni drugima i našem mudrom rukovodstvu!

Nego, pre nego što krene ubrzana gradnja novog Čardaka a od upravo jeftino pazarenog građevinskog materijala i u zanosu veličanstvene pobede, da napravimo malu rekapitulaciju i vidimo šta znamo o ovome što se desilo:

"Oj Danilo, čedo moje drago,
sad me slušaj i upamti dobro:
na splavov'ma ne zameći kavge!  

Ako li me ne bi poslušao

otišla bi kola niza stranu!

Nisi Marko a ja nisam Sloba,
ostavku bih podneti morao
I Srbiju u crno zaviti!"

Cenim da je ovako nekako izgledala beseda koju je predsednik Vlade Srbije održao svom sinu a propos ponašanja na kulturno-umetničkim dešavanjima koja za omladinu i policijske generale priređuju ovdašnje ustanove kulture privezane duž savskih obala. No taj su roditeljski savet sem omladinca čuli i kleti dušmani te prionuli na svoj izdajnički rad koji je zamalo doveo do potpunog potonuća Srbije. No to se, eto, i Bogu hvala, ipak nije desilo. 

A šta se jeste desilo?

Kad kažeš ne može - šta to tačno znači?

I nove tehnologije, i beskrajan talenat, i entuzijazam, i podrška.

Gledajte, uostalom:

Miško Nećak&Mixer&Imlek.

Imlek oživljava Savamalu spojem inovativnosti i kreativnosti, video projekcijom na fasadi zgrade.

U okviru Mikser festivala 2012 kompanija “Imlek” podržava “3D mapping”, projekat autora Miška Nećaka koji se realizuje na fasadi zgrade u Karađorđevoj 43, ispod Brankovog mosta. Najmoćnijim inovativnim, tehnološkim spojem između komunikacija i umetnosti

Šta je to što povezuje Gebelsa, Ždanova, Makartija, Vučelića, Šešelja, Gorana Matića i Službe za informisanje SNS?

Jezik.

Zastrašujući, nemilosrdni  vokabular kojim se služe kad opisuju svoje političke oponente. Neprijatelje, u stvari, jer oni nemaju protivnike. Sudeći po onome što izgovaraju i pišu. Nema drugačijemislećeg do kriminalca i veleizdajnika, i nema kazne do najteže.

Zasukao brke, zašiljio plajvaz, stao u ozbiljnu pozu i napisao platformu.

Gost autor Mnenadic  

Osnovni cilj građanskih protesta je promena sistema koja građanima Srbije garantuje svojstva pravne države i uspostavu suštinski demokratski uređenog društva.
Sama promena vlasti nije i promena sistema, već samo prvi, neophodni korak. Dok je postojeća vlast u poziciji da utiče i upravlja društvenim procesima i tokovima, promena sistema nije moguća, zato je promena postojeće vlasti nužan preduslov za ostvareje krajnjeg cilja.

Poštovani gospodine Vučiću,
Mi ovde potpisani* građani, bez obzira na razlike koje medju nama postoje, jednoglasni smo u osudi ne toliko onoga što se desilo na stadionu Partizana koliko onoga sto je izostalo posle ovog incidenta, a to je nedvosmislena i jasna reakcija vlasti i njenih institucija.

Poštovani gospodine predsedniče Vlade Srbije, poštovani ministre policije i poštovani prvi potpredsedniče zaduženi za bezbednost,

šta je ovo?

Meni liči na kataklizmu. A vama?