Kome treba pacov u klopci?

Da li je moguće da niko ne čuje vapaj hora srpskih političara na čelu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u molitvi da im (nam) se dopusti nekakva, bilo kakva, časna odstupnica, kroz neki jezički kalambur kojim bi Srbija prihvatila Ahtisarijev plan praveći se da je zadržala i nešto obraza, ako već ne i svoju teritoriju, imovinu i građane?
I da li je moguće da im (nam) "naši prijatelji i partneri" iz "međunarodne zajednice" tu odstupnicu ne dozvoljavaju, usput ih (nas) još šamarajući, šutirajući u tur i valjajući se od smeha nad našom brukom i nemoći?

Retki su ljudi koje je nemoguće sameriti. Visoki između dva i osam metara, a sasvim retko i samo u intimnim prilikama, sa porodicom i prijateljima svojih stotinu i sedamdeset centimetara.

Još su ređi oni kojima se pod bolničkim prozorom bez poziva i molbe okupe stotine dobrovoljaca da ponude svoju krv za spas i ozdravljenje. 

Onih koje poštuju naši i njihovi, ovdašnji i tamošnji, levi i desni, crveni, zeleni i plavi i o kojima nikad niko ne izgovori ružnu reči - nema.  

A bilo ih je, do nedelje. I danas je baš takav jedan ispraćen hiljadom sugrađana i poštovalaca otišao na počinak i odmor.

Enes Taso, general i Ljudina.

I evo na sahrani  nepročitanog govora Živoslava Miloradovića, vozača kamiona u zemlji talijanskoj, kao opela jednom velikom čoveku i jednoj zamalo velikoj zemlji. 

Ne znam šta bih rekao sem da sam toliko dirnut obrazloženjem predloga za izbor novog Guvernera Narodne banke Srbije da sam pomislio kako bi ovaj momenat morao ostati zabeležen i kao poseban blog.

Naravno, zahvaljujem se našem Predsedniku na brizi za narod, državu, NBS i naš dinar!

Takođe podržavam princip stručnosti kao jedini u izboru najboljih kadrova za sve funkcije!

Vučić: Moj brat držao ličnu kartu

Beograd -- Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su pripadnici Žandarmerije počeli da tuku njegovog brata dok je držao ličnu kartu u ruci."

...

"Nisam ovlašćen da dajem bilo kakve izjave na ovu temu, to može samo Biro. Mogu samo da kažem da radimo na utvrđivanju činjenica u vezi sa ovim slučajem", rekao je za "Danas" i komandant niškog odreda Žandarmerije Senad Koštić.

On nije želeo da odgovori na pitanja da li su pripadnici Žandarmerije koji su učestvovali u intervenciji suspendovani do okončanja istrage, kao ni da li je tačno da je Žandarmeriji oduzet snimak početka intervencije, na kojoj je snimljen i povod za nju.

Podsetimo, tvrdilo se da je Žandarmerija imala disk na kojem je snimljeno ponašanje premijerovog brata i reakcija njenih pripadnika na samom početku intervencije."

Jelda da je čudo taj Prajd?

Da li svaka zemlja ima vlast kakvu zaslužuje?  Da li je Tomislav Nikolić Predsednik po meri Srbije? Da li je on tropar kakav je Srbija svetac?

U besu i ogorčenju u iskušenju sam da kažem da je tako.  No opet - ni jedna država nije tako loša, ni jedan narod nema toliki greh.  Zbude se tako da narod izglasa sopstvenu nesreću, uz pomoć nadnaravne poštene inteligenicije i magova političke misli. 

I onda? Gledajući ovaj snimak dođe mi da branim našeg Predsednika. Jer on je država.

Odbacili su ga olako kao što su ga i prihvatili, prvo, oni koji su u njega najmanje investirali - sopstveni čast i integritet. Pa za njima sva njegova bivša deca, učenici  i saborci. 

Ovaj tekst objavljujem uz ličnu ali posrednu saglasnost autora. Kratak uvod gospodin Bogunović nije imao prilike da pročita te naglašavam da su u pitanju moje misli i stavovi: Naslov je, takođe, moj.

Sva tragika i strahota ubistva devojčice samo je deo tragike i strahote koju živimo. Jer ubica ubije jednom; mediji i "javnost" u Srbiji žrtvu i sve oko nje kidaju, rastžu, pustoše dok na kostima ima truna mesa za ponuditi beslovesnom puku. Ako jednoga od onih koji su u  strašnom piru učestvovali bude na trenutak sramota a đubre koje imamo običaj da zovemo medijima izgube jednog čitaoca-gledaoca-slušaoca ovo je pismo ispunilo svrhu.

Gost autor: Goran Bogunović, ujak Tijane Jurić:

"Juče smo sahranili našu Tijanu. Došlo je mnogo ljudi sa svih strana da je isprate i pruže podršku. Želim da se zahvalim svima na tome. Naročito želim da se zahvalim svima koji su pomagali onako kako su mogli da Tijana bude pronađena - ne mogu vam svima pojedinačno zahvaliti iako ste to zaista zaslužili. Hvala svakome ko je podelio njenu sliku sa podacima, objavu, članak u novinama. Hvala svima na saučešću i rečima podrške i ohrabrenja - ne postoje te reči koje mogu utešiti, ali zahvalni smo na iskrenoj nameri onih koji su ih uputili. Želim da se zahvalim i onim čestitim novinarima koji su pomogli da se stvori dovoljno medijske pažnje da pronalaženje Tijane postane prioritet. Želim da se zahvalim i policiji koja je zaista uložila maksimum da ona bude pronađena, a verujem da bi se do rezultata i brže došlo da ih nije kočila birokratija.

Šta je sve eksplodiralo sa gasovodima u Baltičkom moru?

Od eksplozija koje su 26. septembra 2022. raznele delove nemačko-ruskih gasovoda Nord strim 1 i 2 neuporedivo je glasnija ćutnja kojom je obavijen čitav događaj. Mehurovi gasa na površini mora iznad razvaljenih gigantskih cevi bili su najglasnije što se čulo diljem Slobodnog sveta, glasnije čak i od ono nekoliko stidljivih optužbi na račun Putina i Rusije osumnjičenih za diverziju u prvih nekoliko časova i dana, lansiranih od strane najhrabrijih u beščašću poslenika besramne propagande..

Državne vlasti i nadležni organi Nemačke, Danske i Švedske glasno ali istovremeno stidljivo najavile su brzu i efikasnu istragu za utvrđivanje uzroka i počinilaca pretpostavljene diverzije. Svi mdeiji su jednako glasno ali takođe stidljivo ispratili događaj, dok je mejnstrim središte pažnje sa aktera i političkih posledica nežno ali odlučno usmeravao ka ekološkim aspektima događaja. 
Pojedini političari poput Viktorije Nuland, američke podsekretarke u Stejt Dipartmentu  u događaju su tražili pozitivne aspekte a bivši poljski ministar inostranih poslova u kasnije izrbisanom tvitu čestitao je Amerikancima. 
Obe reakcije krajnje su razumljive: uzloga Nulandove u događajima u Ukrajini i pozicija u onome što 

se kolokvijalno naziva američkom dubokom državom sa jedne, i tradicionalnim odnosom Poljske prema Rusiji, sa  druge strane, ovo drugo debelom crvenom linijom podvučeno izjavom poljskog premijera da je razlog postojanja Poljske i Evrope - uništenje Rusije. 

Šta se događalo u međuvremenu? Vrišteće ništa, najglasnije u tragikomičnim momentima sa odbijanjem Švedske, Danske i Nemačke da međusobno dele podatke, i proglašavanjem detalja iz istrage državnom tajnom. 

Onda se pojavio tekst Sejmura Herša, čoveka koga mnogi smatraju najboljim istrađživačkim novinarom današnjice:

How America Took Out The Nord Stream Pipeline 

Najveći deo mejnstrima ga je prećutao. Neke od pomenutih isntitucija su ga blago i ofrlje demantovale. A najveći deo onoga što sebe voli da zove demokratskom javnošću ga je jednostavno ignorisalo. Isti "intelektualci" i branitelji "vrednosti" koji su Džuliena Asanža odavno odradili i zaboravili. nahranjeni novim temama i drogirani dnevnim dozama "sopstvenog mišljenja".  Šta se, u svetlu razaranja Nordstrim gasovoda desilo sa međunarodnim pravom? šta sa vladavinom prava generalno, šta sa slobodom javne reči, šta sa nepovredivošđću  imovine ,šta sa demokratskom javnošću  nisu teme od značaja za današnji slobodni svet i hrabre humanističke intelektualce koji sebe vole da zovu "levičarima". 

I dajdžest, za one koji ne vole duge tekstove: 

. 

 ... ili: vivisekcija metoda jednog šarlatana

Tri je dana i tri noći brujala mreža užarena u brobi na virtuelni život i virtuelnu smrt između navijača i protivnika Brankice Stanković. Među tim navijačima i protivnicima pojavljivali su se najčudnovatiji likovi i frikovi a apsolutni hit u hitu bile su srdačne pohvale i čestitke voditeljki "Insajdera" na izvanredno obavljenom poslu, upućene od strane Ksenije Vučić i Nebojše  Krstića uz horsko sasluženje  silesije botova.

I potpuno je u drugom planu ostao sam kvalitet intervjua, zasenjen pitanjima da li se ona i zašto se doskorašnja ikona slobodnih medija prodala vlasti i Vučiću kao njenoj personifikaciji.

Nikad mi zaista nije bilo jasno otkuda toliko oduševljenje "Insajderom". Da me je nko pitao rekao bih da je reč o prilično tanom sa novinarske i jakom sa produkcijske strane medijskom projektu predvidljivih sadržaja i zaključaka, sa bombastično najavljiovanim gromopucatelnim temama tanko obrađenim i bez prave činjenične težine kad se razgrnu sve te krupne reči i krupni kadrovi. A najlošije među tim emisijama bez konkurencije su po pravilu one u kojima u studiju sede sagovornici vizavi voditeljke. Zato sam se, ne bez zebnje . videvši najavu upitao "Kuku, Brankice, kud si pošla s golo dupe međ pijane Turke?!"

Da se odmah razumemo: svakako ne spadam u one koji veruju da je Brankica Stanković svesno i namerno Aleksandru Vučiću odradila PR i častila ga novom parolom - "Eto, vidite li da ne idem samo na Pink i da odgovaram na sva pitanja?" 

Dere se neko... Neka budala se dere. Mora biti da je budala. U stvari - dve budale, najmanje. Pročkiljim na jedno oko i pogledam na sat na kaseti koja mi je pored glave: pola šest. 

PA POLA SEDAM IM MAJKI MAJČINIH DA IM MAJKI ...

O jebem ti život i svet u kome se budale svađaju nedeljom u pola šest kad će truba tek za pola sata?! Vidim da su još neki poustajali I gledaju kroz prozor scenu koja se odigrava ispred paviljona: dvojica se, otimajući se oko nečega što ne vidim onako podignut na lakat , psuju na stranom jeziku.  
„Šta je ovo, koji im je qrac?" - pitam.
„A ništa, treba drva da se cepaju." - sležući ramenima kaže mi nepoznati, plećati momak.
„Mmmm, znam." - kažem pokrivajući se po glavi. „Niko neće... Pa i ja bih nekom jebo mater da me sad na ciču istera."

Pogleda me sa smeškom. „Ma jok  Oni se otimaju za sekiru. Slovenci." - slegne ramenima. - "Ustaju u pet da bi se domogli sekire."
Tog dana sam saznao da su nas u goste primili pripadnici odeljenja alpskih izviđača. Ili čete, možda. Nisu baš svi bili Slovenci, a samo su šestorica bilo reprezentativci u  nordijskim disciplinama. Nisam ni zano da se Jugosalvija takmiči u nordijskim disciplinama?! Čak ni da je cepanje drva zorom po ciči jedna od njih. 

 ...

Zvonjava one gotovo zaboravljene sprave prekida vam popodnevnu dremku. Baba, banka ili anketari?
Ni jedna od opcija. Direktor škole koju vam dete pohađa. Žao mu je ako vas je uznemirio ali bi jako cenio da se u što kraćem roku vidite. U njegovoj kancelariji, podrazumeva se.

Da, dete je dobro. Sada je dobro. Ne, ipak bi o temi trebalo razgovarati u direktnom kontaktu, hvala vam na raumevanju i ljubaznosti.