*zemljana, vodena, vazdušna i vatrena Planeta Zemlja ima svoj Dan, 22.04.,  koji su joj odredila njena nestašna, nevaljala i šašava deca – mi, ljudi,  kojima je ona utočište i dom u Univezumu

ili

- kako naša samohrana Mama Zemlja nema nikoga osim nas, a verovatno se često pita „a zašto je to dobro?“ -

Dan Planete Zemlje ustanovljen je da bi bilo moguće bar jednom godišnje zastati, razmisliti, pogledati malo okolo sebe i porazgovarati o tome šta sve radimo ovoj našoj planeti otkad je nastanjujemo. Mi, deca XXI veka, možda ne znamo šta su sve o njoj mislili naši prethodnici u gotovo 60 vekova pisanih ljudskih tragova koje smo ostavljali ili još mnogo duže, čitajući tragove koje je ona sama o sebi nama ostavljala, ali možemo se saglasiti da nam je prva stvar na koju pomislimo danas kad kažemo „Zemlja“ – „ajoj što smo je zagadili, devastirali, ajoj što joj nemilice trošimo resurse, ajoj šta ćemo ostaviti onima koji dolaze posle nas!“.

Potrošiti 100 vekova sticanja znanja da bi se prilično brzo i efikasno „razbucala“ planeta na kojoj smo nastali – zvuči prilično nerazumno. Takvi smo mi ljudi – šašava vrsta. Ali – jedna je Majka Zemlja, pa nas trpi, šta će? Da nas „strese“ sa sebe ne može ( a možda bi joj bilo malko i žao, msleeeeeem, ipak smo njeni :))), može samo da nas upozorava, i ona to čini, računajući da će neko nešto preduzeti u njeno ime, zaštititi je i očuvati za generacije koje dolaze.

O tome je, uglavnom, Dan Planete Zemlje.

25. novembar

Kola idu pravo prema mom šatoru. Primirila sam se, skoro i ne dišem, kao da bi to moglo pomoći da me vlasnik ovog imanja, koji je u njima, ne primeti. Samo kad bi okrenuo auto tako

14.11.1960, odlukom suda, Ruby Bridges je jedna od šestoro dece koja su krenula u američke škole, do tog trenutka rezervisane samo za belu decu, a u školu je išla u pratnji US maršala (šerifa) zbog ogromnog protivljenja stanovništva i protesta roditelja bele dece u Nju Orleansu gde je počeo program "integrisanih škola" zamišljenih da u njih idu sva deca, bez obzira na boju kože ... roditelji bele dece su pretili ispisivanjem svoje dece, a nastavnici i učitelji odbijali su da rade u nastavi u učionicama sa crnom decom, svi osim Barbare Henri iz Bostona koja je Ruby učila sve predmete ...
Pre samo 50 godina ... jer ništa ne može zaustaviti ideje čije je vreme došlo..

Овај текст (тј серија текстова) се дуго "кува", јербо је ствар крајње амбициозна ако се прича не заустави на уобичајеном синониму за јапански храну - сушију. Суши јесте аутентично јапанско јело које је освојило свет, међутим, Jапанци суши једу много ређе него што се генерално верује, а има их доста који живу рибу једноставно не могу ни да смисле. Па шта онда једу? Зашто су толико здрави? Хајде да видимо.

На слици: Гјуудон-шаке теишоку (донбури са говедином и лососом) - ланац ресторана Јошиноја, раширен по целој земљи. Што је цена хлеба за нас у смислу оријентира за инфлацију, то је гјуудон (без лососа) за Јапанце (прошле године поскупео за десет јена након двадесет пет година, са 280 на 290 јена)

Upravo smo se lepo ljuljali - zna li neko gde je udario zemljotres?

EDIT:

Posto smo saznali gde je bio zemljotres, slobodno nastavite da izvestavate o situaciji na terenu ili o svom dozivljaju istog.

 Hvala svima na brzom odzivu! 

EDIT 2:   (22:21 04.11.2010) 

 Opet se ljuljalo. Valjda ona smirivanja...

Reč ima gost autor alselone

SETI (Search for Extra-Terrestrial Intelligence) skup aktivnosti koje ljudi izvode u procesu dokazivanja postojanja vanzemaljskog života. Postoji velika verovatnoća da se neke informacije u vidu elektromagnetnog zračenja mogu uhvatiti moćnim antenama instaliranim žirom Zemlje ako dovoljno dobro njuškamo, ako pogodimo pravac odakle dolazi informacija i njen spektar. Isto tako ako neki mali zeleni njuškaju oko naše planete mogu veoma dobro da prouče našu planetu hvatajući samo, recimo, animal planet i nacionalnu geografiju.

Ideja da Avganistanci ne žele strance da osvajaju i okupiraju njihovu zemlju jednostavno ne postoji u priči.

Ne mogu tačno da definišem šta mi smeta kod ove devojke - izveštačeno ponašanje, potreba da u svakoj prilici privlači pažnju i izaziva sažaljenje; kombinacija jada, ozlojeđenosti i samožaljenja; očito osmišljena čednost, ali čini mi se da je onaj koji je osmislio rolu ovog deteta vrhunski manipulativan tip.

Част ми је што сам у прилици да објавим занимљив чланак нашег блогоколеге Шмуа, одраније познатог читаоцима овдашњим. :)  

https://www.youtube.com/watch?v=2booy9cMBE0

"John Pilger's work has been a beacon of light in often dark times. The realities he has brought to light have been a revelation, over and over again, and his courage and insight a constant inspiration." - Noam Chomsky

Voliš Amere, ne voliš Amere, voliš Ruse, ne voliš Ruse, .... nema problema, info maloprodaja sa jedne strane, i alternativni mediji, uglavnom, sa druge, umeju danas da zadovolje sve ukuse.

Uzimam prvo malu priču sa Wiki stranice o Džonu, australijsko-britanskom novinaru koji je dva puta proglašen za najboljeg novinara u Velikoj Britaniji, i prepričavam.

„Na kraju posete Americi grupa ruskih novinara, još za vreme hladnog rata, je rekla: ... neverovatno je, i mi smo iznenađeni posle čitanja svih vaših novina i gledanja TVa, kako po svim važnim temema vaši mediji imaju skoro identična mišljenja. Da bismo dobili isti rezultat u našoj zemlji mi moramo da stavljamo ljude u zatvore, da ih mučimo. U čemu je tajna, kako to uspevate?..."