„Treba imati u vidu da je ova knjiga pisana sa svesnom namerom da naudi društvu spektakla. Ipak, u njoj nema ničeg preteranog."
И?
Како се завршио медијски спектакл протекле недеље?
У епилогу се испоставило да тестове из математике за завршни испит у основним школама ипак није украла ни Удруга благоглагољивих четника Охаја, језуитски огранак, нити пак Друштво љубитеља Каљинке и белих кечета са петокраком, нити Удружење уставобранитеља српског државотворног Устава из 1521. године, као ни Самостални клуб оцвалих хипика из Мале Моштанице под именом Штутгарт 1964.
Испоставило се да је тест из математике украо из штампарије, искористивши краткотрајни прекид рада штампарских машина због нестанка струје (сумња се да је у питању диверзија), један брижни отац који је био сасвим озбиљно наднет над питањем како ће његово мушко чедо имати што више бодова, имати их много више од друге деце, чиме би тај његов потомак, његова крв и месо, био у огромној предности над осталом СрБчади која су ове године полагала завршни испит у срБским основним школама.
Гест који је сваком родитељу, не само у Србији него и шире, сасвим разумљив и очекиван када се укаже тако добра прилика.
Тест је стрпан у гаће, однет у тоалет, усликан, затим исцепан, бачен у шољу и пуштена је вода за њим. Што је, уосталом, и судбина овог спектакла од прошле недеље који је пунио медијским путем очи и уши грађанства Србије.
Слику теста брижни родитељ је послао свом сину.
Да ли му је при томе написао да за то знају само њих двојица или не, не знамо и никада вероватно нећемо ни сазнати, тек маломе је пала на памет суперкалифраџилистична идеја да тај тест подели са својом друштвеном заједницом на друштвеним мрежама мислећи ваљда да то види само њихов круг посвећених у вибер групама, на инстаграму или на фејсбуку, твитеру и слично...
Захваљујући томе, врло брзо је усталасани и помало грогирани систем стао на ноге, пронашао главне актере овог медијског петоминутног ватромета и све је опет дошло на своје место са врло малим изменама у календару уписа у средње школе у Србији тако што је отказани тест из математике померен на четвртак што није ништа пореметило у даљем развоју догађаја за ученике осмог разреда који ове године полажу тзв. малу матуру (зато је и спектакл на крају испао малих димензија) и уписују средње школе у Србији.
А ја се нешто мислим...
Да имам таквог сина као што је овај мали...
Па тукао бих га док се не усере од батина.
И добио би потом неко сокоћало да куцка по њему тек онда, једног далеког дана у будућности, када би га сам купио од пара које је сам и зарадио радећи тешке физичке послове.
П.С. - Предо, ја сам ноћас сањао како сви ми са Блога Б92 стојимо мирно у савршеном реду један по један испред тебе у униформи генерала полиције и стрпљиво чекамо да ти појединачно, свако за себе, поднесемо рапорт по две ствари:
1) Да ли смо друкали своје родитеље када смо носили црвене пионирске мараме око врата и чували „братство и јединство као зјеницу и Зеницу (ко преживи 12 година у КП дому Зеница...) ока свога";
2) Да ли смо преписивали на контролним задацима док смо се школовали и на тај начин, у ствари, стекли своја звања и занимања. За знање нас ионако никада нико није ни питао у овој земљи кактуса и хацијенди са гипсаним лавићима на капијама авлија.