Odlučih da ovom (tekućem&dimećem) serijalu rege homemade uradaka dam naziv - DUB PUB

Pošto to na kraju i ispadne neobavezno svratište  na duhan divana i čašicu trola. Misim, slično kao i mnoge druge  birtije diljem bloga B92. Al' ima "živa" muzika  :)

jedno umorno beogradsko popodne dolazi sa vetrom i promenom vremena od sunca ka oblacima. 

Malo sam kupio fore i inspiracije po netu i evo nove stvari, takoreći stvarčice (1:45)....180bpm, freestylee reggae riddim, akordi Am, Em, D 

mislim da vrijedi posebni post 

Neskromno cijenim da mi  je ovo najbolja stvar do sada. Progresija akorda (Am-G-F-Em)  sugerisana od strane ChatGP-a, a  prema  traženom štimungu. Melodija je autorski rad, kao i sve ostalo, uostalom. 83bpm. freestyle reggae ridim. Trajanje 3:14! (potpuno slučajno je tako ispalo)

Dub Pub radi non stuB. Unofišl selekta, no sekta, wiikiid intelekta...(ovo čitati na jamajkanskom :)

Ustvari, mogao sam ovu traku ladno objaviti i na već otvorenom  blogu, al je posebno rađena za neke što se žale na neveselost i neplešljivost ovdašnjih uradaka.

A i da fasciniram malo Tasu sa 4 aktivna bloga XD)) 

Pre par godina kada je bilo price o tome da se postavi spomenik Sabanu Bajramovicu u Nisu desili su se protesti i negodovanja jer mu nije mesto na Trgu. 

To se nekako resilo, Saban je ostao tu gde je i ulica je dobila ime Saban Bajramovic.

Danas su mi pisali Romi zasto cutim na ovu nepravdu koja se desava  u Nisu, a za koju nisam ni znala,

Milan koji je jutros ustao pre alarma/radija i otišao desno iz svog kupea, prema lokomotivi, ili lokomotivama, udaljavao se, u potrazi za cigaretama, od smrti, komšiluka i cimera Petra koji je nastavio naglas da čita požutele novine, ne zna se tačno kome, okupljenima valjda.

Novinar: Sudeći prema svemu, gledaoci će ostati u dvoumici i nakon završetka filma o kojem je vrijemenu riječ jer ni po kostimima neće se moći prepoznati kad se radnja dešava. Po događajima na platnu pogotovu. Zašto je baš tako?

Goran Paskaljević: Film nosi jednu univerzalnu temu. Bilo bi pogrešno da sam bilo čim označio kada se radnja dešava jer bi se moglo pomisliti da je taj događaj o kom se radi u filmu karakteristika jedino tog vremena. Dakle, radnja se mogla događati u prošlosti ali i u budućnosti.

            U sred čitanja kroz poluautomatska vrata niz hodnik, kroz koja je Milan zamišljen izašao, ušla je pogrebna ekipa, svi u crnim jednodelnim kombinezonima sa malom žutom osom izvezenom u visini srca i doktorom Šapićem u belom mantilu koji se polusvestan vukao za njima.