У новом културном центру у Лондону, Јапанској кући смештеној на најпрометнијем делу Кенсингтон Хај Стрита и на десетак минута хода од од још увек новог Музеја дизајна, у току је изложба посвећена токијском архитекти Соу Фуџимоту.
На изложби скоро централно место, а због величине свакако незаобилазно, заузима макета пројекта Beton Hala Waterfront са својим сплетом кружних пешачких стаза које се преплићу и са видиковцима-платформама са којих се пружа поглед на Саву, Калемегдан и Нови Београд. Овог Фуџимотовог пројекта ћемо се сетити по награди на јавном конкурсу града Београда за идејно решење савског приобаља пре неких шест година.
Док су се други посетиоци измицали и извијали, не би ли под што бољим углом сликали ову макету, ја сам је гледала са фасцинацијом и жалом јер не верујем да ћемо је икада видети остварену, као што нисмо видели остварен „Беко“, маестрални пројекат Захе Хадид. .
Облик је усковитлане галаксије, циклона, фризибија или птичјег гнезда које као да је правила мало припита птица, и колико ми је познато, то је најамбициознији Фуџимотов пројекат јер се не ради о појединачној згради, већ о јавном простору великих димензија. Испод пешачких стаза су кафићи, галерије, радњице.
Ова смела конструкција која би дала нове садржаје Београђанима, била би инстантно препознатљива са реке као неоптерећујући и истовремено веома интригантан додатак из 21. века оном познатом погледу на Калемегдан и звоник Саборне цркве који је непромењен већ 150 година.