Пре непуне две недеље на Другом програму Радио Београда, РТС, била је веома занимљива емисија из серијала Агора у којој су учесници говорили о разлозима због којих се распала некадашња, и до сада у историји једина, заједничка држава Јужних Словена на Балкану, Југославија.
У емисији Агора учествовала су двојица од четворице учесника трибине у Дому омладине:
„Vladimir Petrović (1979) je viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju i gostujući predavač na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i Bostonskom univerzitetu. Autor je monografija: Jugoslavija stupa na Bliski istok (2006), Titova lična diplomatija (2010) i The Emergence of Historical Forensic Expertise: Clio takes the Stand (2016). U Institutu za savremenu istoriju uređuje ediciju istorijskih izvora Kraj Jugoslavije."
и
Игор Штикс (ЛИНК)
"Igor Štiks (1977) je redovni profesor Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum. Predavao je na univerzitetima u Edinburgu, Gracu, Ljubljani i Sarajevu. Osnovne oblasti istraživanja su mu: političke nauke, kulturne studije, politička teorija, društveni pokreti i umetnost. Objavio je monografiju Nations and Citizens in Yugoslavia and the Post-Yugoslav States: One Hundred Years of Citizenship (2015) koja je pod naslovom Državljanin, građanin, stranac, neprijatelj: jedna povijest Jugoslavije i postjugoslavenskih država objavljena i kod nas (2016). Sa Srećkom Horvatom objavio je knjigu Pravo na pobunu (2010) i uredio zbornik Dobro došli u pustinju postsocijalizma (englesko izdanje Verso, 2015; Fraktura, 2015). Sa Jo Shaw uredio je zbornike Citizenship after Yugoslavia (2012) i Citizenship Rights (2013). Autor je dva nagrađivana romana, Dvorac u Romanji (2000) i Elijahova stolica (2006) koja su do danas prevedena na 15 jezika, kao i romana Rezalište (2017). U Jugoslovenskom dramskom pozorištu predstava Elijahova stolica, u režiji Borisa Liješevića, osvojila je Grand Prix BITEF-a 2011. Njegova prva drama Brašno u venama (2016) je dobila nekoliko regionalnih nagrada za najbolji tekst, dok je njegov komad Zrenjanin premijerno izveden u Narodnom pozorištu u Zrenjaninu 2017. Za svoj književni, intelektualni i javni rad dobio je francusko odlikovanje Chevalier des Arts et des Lettres."
Владимир Петровић је био присутан у студију, док је Игор Штикс учествовао посредно у емисији тако што су пуштани снимци његовог излагања на поменутој трибини.
Емисија Агора, 6. октобар 2018. године (ЛИНК)
После слушања емисије покушао сам да систематизујем оно што сам чуо:
- Сви се слажу да и данас постоји велико интересовање за тему распада Југославије и то не само у академском свету у којем је изнедрено веома много озбиљних научних радова са најразличитијим могућим објашњењима (нека од њих и врло маштовита) разлога за распад те државне творевине Јужних Словена, него и у широј јавности, па чак и међу онима који су рођени касније и нису проживљавали те године распада и рата/ратова. (Наглашено је у емисији да данас постају пунолетни они који су рођени после 5. октобра 2000. године и, дакле, по завршетку свих ратних дејстава на тлу некадашње Југославије.)
Игор Штикс рече да у свету постоји или је постојало још таквих сукоба, (нпр. сукоб у Сирији који сада већ доста дуго траје), али ни о једном од тих сукоба, завршених или оних који још увек трају, нема толико научних радова и тако обимне литературе, нити пак толиког интересовања и дан-данас, као што је то у случају распада Југославије и ратова/грађанског рата на њеном тлу током деведесетих.
Професор је ту чињеницу покушао да објасни кроз два разлога за толико интересовање:
а) људи који су непосредно били сведоци тог времена, а нарочито они који су на било који начин осетили последице тих дешавања, данас покушавају да рационализују све то што су преживели у том добу свог живота (што је мени сасвим блиско објашњење јер и ја спадам у ту ширу јавност која покушава да рационализује то што је тада преживела); они млађи који то доба нису доживели данас покушавају да сазнају што више о томе јер заиста много, скоро свакодневно, слушају од старијих о томе.
б) Југославија је као заједница била интересантна творевина, не само због свог државног и друштвеног уређења, већ и због економских односа унутар ње, али и као заједнички културни простор свих који су у њој живели.
Мислим да нећете зажалити ако потрошите непун сат свог живота на слушање ове емисије, наравно радећи успут и још понешто јер за разлику од телевизије, радио је такав медиј да не тражи нашу пасивизацију погледа прикованог уз екран. :-)
У емисији се може чути још подоста занимљивих детаља. Рецимо, о оној чувеној седници Председништва СФРЈ у шињелима у неком војном склоништу када чланови Председништва нису знали да ли су ухапшени зато што је војска извршила државни удар или су ту доведени да би одржали седницу да би се на крају испоставило да је војска (под утицајем страног фактора, наравно) тражила од Председништва да јој као њен врховни командант одобри државни удар (?!).
Владимир Петровић је у студију такође рекао и једну (по мени) веома веома занимљиву примедбу. Наиме, уместо што се сви питамо ЗАШТО се Југославија распала (што је по њему погрешан путоказ за тражење било каквих одговора на тему Југославије уопште), треба се запитати ШТА се то у ствари распало.
И сличне ствари. Кажем, нећете зажалити.
Елем, да се вратимо на разлоге распада Југославије што и јесте тема овог поста који баш због тога и носи овакав наслов. Од Игора Штикса и Владимира Ђорђевића смо чули да се и у научној литератури и у широј јавности може чути мноштво разлога којима се покушава објаснити распад Југославије од којих су неки заиста и врло маштовити.
Дакле, Југославија се распала:
1) зато што су на власти били марксисти у чијем учењу постоји теза о одумирању државе (Борисав Јовић);
2) зато што се прво распао културни простор (распад чији корени се виде још у 1956. години по тврдњи аутора теорије), то јест да је распад почео прво у књижевности и култури јер су деца од Триглава до Ђевђелије учила разлчичито у својим школама (Вахтел, слависта и ментор Игора Штикса);
3) економски разлози, наиме Југославија је била банкрот држава која није могла више да добија помоћ међународних финансијских институција, па је то онда уз учешће страног фактора допринело распаду земље;
4) национализам као идеологија која покреће људе, односно, Југославија се распала због нарастајућих међунационалних тензија;
5) уставне промене - да ли су криви Словенци 1974. или Срби 1989;
6) тајновите и мистериозне подземне силе Балкана који је такав какав јесте, па самим тим Југославију није ни требало оснивати јер је као таква на балканском простору унапред била осуђена на смрт;
7) Југославија се распала због питања држављанства/грађанства уставно, правно и политички гледано (Игор Штикс);
8) Југославију су уништили Кореанци; наиме, извоз југа 45 и отварање америчког тржишта би водило у опоравак посрнуле југословенске кооперативне привреде, и самим тим очувала би се држава, али су се појавили „зли" Корејанци са својим аутомобилима на америчком тржишту и тако упропастили ту идеју (Георги Дерлугијан, социолог, Универзитет Шикаго, што би рек'о Шарски);
9) за све је крив Лајбах, односно Словенци (водоинсталатер из Париза, Хрват из Босне ожењен Српкињом који је у Париз стигао као узбеглица на почетку рата);
10) За све је крива кабловска телевизија која у оно време није постојала јер да је постојала, људи не би излазили на улице да се буне или на ратишта да се бију, седели би код куће, чвркали дугмиће по даљинском управљачу и били мирни (другар Владимира Петровића).
А који би био ваш разлог који бисте навели као објашњење зашто се Југославија распала?
Само, водите рачуна, ако хоћете да вас други цитирају у својим научним радовима, морате бити оригинални, „морате пронаћи неку своју фору", како то каже Игор Штикс, јер тако то функционише и у академским и у лаичким круговима данас.